X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
03/11/2019 |  12:46 | Извор: СРНА

Хрвати мање вјерују Цркви

У Хрватској се у посљедњих двадесетак година значајно смањило повјерење у Цркву као инситутцију, као и број људи који редовно иду на мису, показало је истраживање објављено у новом броју часописа "Друштвена истраживања".
Католичка црква (фото: www.rtl.hr) -
Католичка црква (фото: www.rtl.hr)

Резултати истраживања показали су да је 1999. повјерење у Цркву исказивало 62,8 одсто испитаника, 2008. било их је 52,4 одсто, а прошле године 38,4 одсто.

Број оних који немају никакво повјерење у Цркву од 1999. године се са 5,1 одсто повећао на чак 20,8 одсто 2018, преносе хрватски медији.

Према подацима из истраживања, са 31,4 одсто у 1999. број редовних вјерника који седмично иду на вјерске обреде у прошлој години се смањио на 22,6 одсто.

Смањио се и удио оних који на вјерске обреде иду најмање једном мјесечно, са 21,1 одсто 1999. на 12,3 одсто лани.

Истра, Ријека, Загреб и сјеверни дио Хрватске показао се као мање религиозан од Славоније и Далмације.

Број оних који уопште не иду на вјерске обреде повећан је од 1999. године са 10,4 одсто на 19,6 одсто 2018, као и број оних који ријетко иду на вјерске обреде.

У истом периоду није било значајнијих промјена с обзиром на конфесионалну припадност, те је у 2018. било 80,3 одсто декларисаних римокатолика, 0,9 одсто православаца и 0,2 одсто припадника исламске вјероисповијести.

Научни рад о религијским промјенама у хрватском друштву од 1999. до 2018. у којем су на репрезентативном узорку 1999, 2008. и 2018. анализирали религијске промјене објавили су Синиша Зриншчак са загребачког Правног факултета и Крунослав Никодем са загребачког Филозофског Факултета.

Зриншчак је рекао да сва истраживања, не само у Хрватској, показују да су религиозности више склоније жене, особе нижег образовања и особе које долазе из мањих или руралних средина.

Он је додао и да Хрватска, када се гледа компаративно, остаје земља високог нивоао религиозности, а да виши ниво религиозности имају земље попут Пољске, Румуњске, Грчке или Малте.