X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
06/11/2019 |  19:49 | Извор: СРНА

Затвореници тјерани на копање ровова

На суђење десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Јока Божић рекла је да је њен супруг Александар, док је био затворен у школи у том граду, тјеран на копање ровова.
Суд и Тужилаштво БиХ - Фото: РТРС
Суд и Тужилаштво БиХФото: РТРС

Божићева је изјавила да је у мају 1992. године хрватска војска ушла у село Букова Греда и да су дан послије војници, који су рекли да су из Славонске Пожеге, саопштили локалном становништву да се окупи код продавнице.

Наводећи да су њен супруг и дјевер тада одведени у Орашје, Божићева је рекла да су јој "војници са стране" поразбијали прозоре на кући, а да су кроз село спроведени Мићо Гаврић, Драган Цвијановић, Лазо Васиљевић и Зоран Максимовић јер је војска тражила оружје, које, према њеним ријечима, нису нашли.

- Њих четворицу су спровели кроз наше куће и одвели их у њиве. Убацили су људе које ми не знамо, непознату војску. Чула сам касније да су убијени, али нисам видјела. Пуцње сам чула - рекла је Божићева и навела да их је касније неко закопао багером.

Божићева је навела да јој касније било допуштено да посјети супруга, преноси Бирн.

Она је навела и да су 11. јуна 1992. године жене и старији људи одведени из села јер им је речено да "долази друга војска" и да не би жељели да малтретирају мјештане, те је пребачена у школу у Орашју, гдје јој је био супруг.

- Мог Ацу су тјерали да копа ровове 74 дана, он ми је то рекао. Млађих је људи било, али они су њега тјерали. Био је болестан - рекла је овај свједок.

Она је навела да је у школи био затворен Аћим Цвијановић који је показивао да је претучен и да му је око избијено катанцем, те да је тражио лијекове, да је потом одведен и да га више није видјела.

Божићева је испричала и да су неке жене у затвору изводили, као и да су порушили имовину Срба у Буковој Греди.

Тужилаштво је прочитало исказе свједока Цвијетина Ђуркановића, за којег се вјештак раније изјаснио да није способан да приступи суђењу, у којима је изјавио да је био директор обданишта у Орашју и да га је почетком маја 1992. године полиција са професором Спасојем Ристанићем одвела у школу, одакле су пребачени у Махалу, гдје су с неким затвореницима биле и њихове жене.

- Рекли су да желе да нас сачувају од одмазде и да нас стављају у изолацију, али сам увидио да је то фарса - наводи се у једној од изјава.

Свједок је у исказу навео и да му је познато да су међу војним полицајцима који су их чували била браћа Живковић - Мато звани Ракијица и Анто звани Жика, али да њега нису малтретирали, нити је видио да су злостављали друге.

Он је у исказу свједочио да је у аугусту 1992. године од гелера гранате био рањен на копању ровова у Ђулића шуми, као и да је чуо да су жене извођене и силоване.

Свједок је у једном од исказа навео да познаје Матузовића, да зна да је био командант у Орашју, као и да је у два или три наврата долазио у затвор, али да тада нису остварили комуникацију.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 13. новембра.