X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/11/2019 |  17:20 ⇒ 17:22 | Извор: СРНА

Комеморативна сједница у част академика Љубомира Зуковића

Комеморативна сједница поводом смрти академика Љубомира Зуковића - добитника бројних признања у земљи и иностранству за научни и друштвени ангажман, као и признања за посебне заслуге у развоју историје српске литературе, одржана је данас на Филозофском факултету на Палама.
Пале: Комеморација поводом смрти Љубомира Зуковића - Фото: СРНА
Пале: Комеморација поводом смрти Љубомира ЗуковићаФото: СРНА

Зуковићев син Срђан рекао је да му много значи што је Филозофски факултет Пале организовао комеморативну сједницу јер је његов отац ту завршио академску каријеру, те, у једну руку, био оснивач те високошколске установе у вријеме свог министарског ангажмана.

Професор Бранко Летић рекао је да је дуго сарађивао са Зуковићем - још од 1965. године када је дошао на сарајевски Филозофски факултет, на препоруку београдских професора.

Летић је навео да је Зуковић био изузетан стручњак, што је и доказао у више књига које су запажене у научној и славистичкој јавности, као и да су се дружили све до рата када је свако морао да крене за својом судбином.

- Срели смо се поново на Факултету на Палама. У јеку рата 1993. године Зуковић је као министар у првој Влади Републике Српске чинио све да Филозофски факултет оживи и буде издвојен од Универзитета у Сарајеву - рекао је Летић новинарима прије комеморативне сједнице.

Он сматра да би Факултет требало да се одужи Зуковићу тако што би његова научна дјела постала предмет изучавања, а град Источно Сарајево и општина Пале да неку од улица, тргова или институција назову по њему.

Према његовим ријечима, академик Зуковић је посебна фигура у домаћој култури што је потврђено и друштвеним и научним признањима која су му додијељена.

Летић је подсјетио да је Зуковић био изузетан и као говорник и у писаној ријечи и да ће га по томе памтити како студенти и колеге са којима је сарађивао.

- Дао је изузетан допринос у раду Академије наука и умјетности Републике Српске и њених научних одбора, а иза себе има научна дјела високог ранга, литерарна дјела и три збирке приповједака, публицистичке књиге које су пратиле његов јавни рад. Оставио је писани траг и у књизи "Српска је рођена", нагласио је Летић и поручио да ће се сви суочити са чињеницом колика је празнина остала наког смрти Зуковића.

Академик Љумобир Зуковић преминуо је 19. октобра у Новом Саду у 83. години, а сахрањен 22. октобра у Пљевљима.

Био је министар за образовање, науку и културу у првој Влади Српске Републике БиХ. Зуковић је послије рата постао члан Академије наука и умјетности Републике Српске и њен потпредсједник, као и члан Сената Републике Српске и Асоцијације "Ствараоци Републике Српске".