latinica  ћирилица
07/11/2019 |  17:20 ⇒ 17:22 | Аутор: СРНА

Комеморативна сједница у част академика Љубомира Зуковића

Комеморативна сједница поводом смрти академика Љубомира Зуковића - добитника бројних признања у земљи и иностранству за научни и друштвени ангажман, као и признања за посебне заслуге у развоју историје српске литературе, одржана је данас на Филозофском факултету на Палама.

Зуковићев син Срђан рекао је да му много значи што је Филозофски факултет Пале организовао комеморативну сједницу јер је његов отац ту завршио академску каријеру, те, у једну руку, био оснивач те високошколске установе у вријеме свог министарског ангажмана.

Професор Бранко Летић рекао је да је дуго сарађивао са Зуковићем - још од 1965. године када је дошао на сарајевски Филозофски факултет, на препоруку београдских професора.

Летић је навео да је Зуковић био изузетан стручњак, што је и доказао у више књига које су запажене у научној и славистичкој јавности, као и да су се дружили све до рата када је свако морао да крене за својом судбином.

- Срели смо се поново на Факултету на Палама. У јеку рата 1993. године Зуковић је као министар у првој Влади Републике Српске чинио све да Филозофски факултет оживи и буде издвојен од Универзитета у Сарајеву - рекао је Летић новинарима прије комеморативне сједнице.

Он сматра да би Факултет требало да се одужи Зуковићу тако што би његова научна дјела постала предмет изучавања, а град Источно Сарајево и општина Пале да неку од улица, тргова или институција назову по њему.

Према његовим ријечима, академик Зуковић је посебна фигура у домаћој култури што је потврђено и друштвеним и научним признањима која су му додијељена.

Летић је подсјетио да је Зуковић био изузетан и као говорник и у писаној ријечи и да ће га по томе памтити како студенти и колеге са којима је сарађивао.

- Дао је изузетан допринос у раду Академије наука и умјетности Републике Српске и њених научних одбора, а иза себе има научна дјела високог ранга, литерарна дјела и три збирке приповједака, публицистичке књиге које су пратиле његов јавни рад. Оставио је писани траг и у књизи "Српска је рођена", нагласио је Летић и поручио да ће се сви суочити са чињеницом колика је празнина остала наког смрти Зуковића.

Академик Љумобир Зуковић преминуо је 19. октобра у Новом Саду у 83. години, а сахрањен 22. октобра у Пљевљима.

Био је министар за образовање, науку и културу у првој Влади Српске Републике БиХ. Зуковић је послије рата постао члан Академије наука и умјетности Републике Српске и њен потпредсједник, као и члан Сената Републике Српске и Асоцијације "Ствараоци Републике Српске".