X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
12/11/2019 |  13:59 ⇒ 14:11 | Извор: СРНА

Деветомјесечни дефицит од скоро шест милијарди КМ

Спољнотрговински дефицит БиХ забиљежен током девет мјесеци износио је 5,97 милијарди КМ и већи је за 8,9 одсто него у истом периоду прошле године, изјавио је замјеник генералног секретара Спољнотрговинске коморе БиХ Нихад Бајрамовић.
Новац - Фото: РТРС
НовацФото: РТРС

Он је навео да је извоз БиХ био 8,95 милијарди КМ и мањи је за 1,7 одсто у односу на исти период прошле године, а увоз 14,93 милијарде КМ и већи је за 2,29 одсто.

- Узрок повећања увоза резултат је привредне активности у земљи и повећаног обима домаће потрошње - рекао је Бајрамовић у Сарајеву на презентацији спољнотрговинске размјене БиХ током три квартала.

За економски развој БиХ којим би било отклоњено садашње заостајање за европским земљама, Бајрамовић је навео да је неопходно повећање инвестиција.

Он је истакао да је неповољно пословно окружење у БиХ узрок малог инвестирања, износећи податак магазина "Дуинг бизнис", према којем се БиХ налази на 90 мјесту по могућностима инвестирања.

- Ово је јасна порука потенцијалним инвеститорима какав амбијент могу очекивати ако се одлуче за БиХ - рекао је Бајрамовић и додао да је од кључног значаја да се у БиХ промијени садашње стање.

Он каже да је у БиХ неопходна дигитализација и увођење електронског потписа ради бржег пословања, те истиче да је добро рјешење и "мали Шенген" који су иницирале Србија, Сјеверна Македонија и Албанија.

- У БиХ је неопходно вратити привреду у фокус политичког дјеловања и тако омогућити да она буде централна тема свих озбиљнијих догађаја у региону - рекао је Бајрамовић.

Извоз БиХ за девет мјесеци мањи је за 155 милиона КМ него у истом периоду прошле године, а узрокован је успоравањем економија главних трговинских партнера БиХ, изјавила је у Сарајеву стручни сарадник у Сектору за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ Белма Хасић.

На презентацији спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом за овогодишња три квартала, она је истакла да је извоз у Њемачку мањи за 33 милиона КМ у односу на девет мјесеци прошле године, у Турску 44 милиона КМ, а узрок је неспровођење споразума о слободној трговини, док су таксе које примијењује самопроглашено Косово узрок смањења извоза за 105 милиона КМ.

Коментаришући увоз у БиХ који је у девет мјесеци већи за 334 милиона КМ у односу на исти период лани, Хасићева је навела да је један од разлога и варирање цијена нафте и њених деривата на свјетском тржишту.

Она је додала да БиХ највише извози у ЕУ - 72,8 одсто од укупне вриједности извоза, затим у земље Цефте 15,9 одсто, а у остале земље 14,3 одсто.

БиХ највише увози из ЕУ 68 одсто, из земаља Цефте 15,2 одсто, а из осталих земаља 16,8 одсто.

- Укупан извоз у Цефта земље износио је 1,53 милијарди КМ, док је увоз износио 2,27 милијарди КМ, те је укупни трговински дефицит био 741 милион КМ - истакла је Хасићева, те додала да БиХ остварује суфицит са свим земљама Цефте, осим са Србијом, гдје је достигнута покривеност увоза извозом од скоро 50 одсто.

Према њеним ријечима, укупан извоз БиХ у Србију у девет мјесеци износио је 1,03 милијарде КМ и већи је за осам одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз износио 2,07 милијарди КМ и повећан је за скоро пет одсто.

- Спољнотрговинска размјена БиХ са земљама Ефте није значајније промијењена у односу на прошлу годину. Извоз у ове земље износи тек 202 милиона КМ, а увоз у БиХ око 384 милиона КМ. Извоз је повећан за 15,5 одсто, а увоз смањен за 11,4 одсто - навела је Хасићева, те додала да БиХ са осталим тржиштима највећи обим размјене остварује са Турском, САД, Кином, Русијом.

Говорећи о агроиндустријском сектору, стручни сарадник у сектору за макроекономски систем Коморе Амила Шехић рекла је да је за девет мјесеци извезено производа из овог сектора у укупној вриједности од 615,6 милиона КМ, што је мање за око пет одсто у односу на исти период претходне године.

- Производи који чине око 50 одсто укупног извоза су сунцокретово уље, воће и прерађевине од воћа, млијеко и млијечни производи, хљеб, пецива и колачи, брашно и другли млински производи, док су топ извозна тржишта Њемачка, Хрватска, Италија, Србија, Словенија, Аустрија, Црна Гора - истакла је Шехићева.

Према њеним ријечима, у БиХ је увезено производа агроиндустријског сектора у укупној вриједности од 2,4 милијарде КМ, што је више за три одсто у односу на прва три квартала прошле године.

Говорећи о млијеку и млијечним производима, она је навела да је извоз износио 18,1 милион КМ, од чега се 55 одсто односи на УХТ стерилизовано млијеко и сурутку који имају најнижу тржишну вриједност.

- Мијека и млијечних производа смо увезли у укупној вриједности од 138,6 милиона КМ, што представља повећање у односу на исти период претходне године, од чега је 66 одсто увоза производа од млијека, који имају до шест пута већу тржишну вриједност од УХТ стерлизованог млијека - рекла је Шехићева.