X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
12/11/2019 |  14:00 ⇒ 16:48 | Извор: sputniknews.com

Хоће ли електрични аутомобили изазвати нову природну катастрофу? (ФОТО)

Иако су сматрани једном од еколошких алтернатива возилима са унутрашњим сагорјевањем, електрични аутомобили би такође могли нанијети озбиљну штету животној средини, упозорава студија објављена у научном часопису "Nature".
Електрични аутомобил (Фото: CC0 / пиксабеј) -
Електрични аутомобил (Фото: CC0 / пиксабеј)

Највећа опасност лежи у литијумским батеријама. При производњи батерије емитују се отрови и фина прашина и велика количина угљен-диоксида.

Како електрична возила добијају све већу популарност, потенцијалне посљедице постају све страшније.

Један од важних аспеката које треба узети у обзир, јесте количина природних ресурса која се користи за производњу батерија које покрећу електричне аутомобиле. За њихову производњу прерађује се 250 тона сподумена и 750 тона физиолошког раствора да би се направила тона литијума, зависно од примјењене методе.

Литијум у Чилеу, извор среће или несреће?

Такође, постоји непосреднији утицај на животну средину током производње минерала потребних за литијумске батерије.

Да би се приступило подземним лежиштима саларне слане отопине, раствор се испумпава на површину. Сланица остаје у језеру и испарава неколико мјесеци или година, све док највећи дио раствора не нестане испаравањем. Саларни слани раствори су веома концентровани и поред литијума обично садрже и калијум и натријум, што све укупно доводи до исцрпљивања подземних вода.

Да би се произвела тона литијума, потребно је извући 1.900 тона воде. Ова метода производње већ утиче на пољопривреднике у регионима у близини локација за производњу литијума. У региону Салар де Атакама у Чилеу 65 одсто регионалних вода се користи за производњу литијума.

Електрични аутомобил (Фото: ELCAR)

Са друге стране, научници наглашавају и социјални аспект. Кобалт је важна компонента литијум-јонских батерија, а главне свјетске резерве кобалта налазе се у Демократској Републици Конго, гдје се експлоатише радна снага, а у процесу производње учествују чак и дјеца.

Опасност од коришћења литијумских батерија

Осим скупе производње, у еколошком смислу постоји и проблем рециклирања и складиштења на крају њиховог корисног века. Један од највећих проблема је то што литијумске батерије садрже доста токсичних елемената који би могли да заврше у земљи без одговарајуће рециклаже.

Такође, постоји велики ризик од пожара, јер су ове батерије веома осјетљиве на паљење и у случају да се велики број ових батерија складишти на истом мјесту, може доћи до озбиљних проблема.

Колико је складиштење велике количине запаљивих материјала на једном месту опасно, показује случај са складиштем гума Повис (Уједињено Краљевство), које је горјело 15 година, од 1989. до 2004. године. Истраживачи истичу да су литијумске батерије много реактивније од гума.

Научници кажу да рециклирање може изгледати као добра идеја, али ово рјешење наилази на велику препреку: недостатак стандардизације у индустрији. Истраживачи објашњавају да се теоретски потребно средство за рециклирање ових литијумских батерија може развити на економичан и безбједан начин, али да је то, како данас стоје ствари, врло тешко постићи.

Главни проблем лежи у чињеници да сви произвођачи електричних аутомобила користе моделе акумулатора који имају веома различите конфигурације и садржај хемијских елемената.

Ово непостојање заједничких стандарда отежава дизајн индустријских робота који би требало да учествују у поступку рециклирања литијумских батерија. То је врло важан аспект, јер је овај процес врло опасан за људе, а употреба ручног рада прекомерно би повећала трошкове рециклаже.

Како избјећи опасност?

Постоје начини за решавање проблема литијумских батерија, најштетнијег елемента електричних аутомобила, али за то је потребна сарадња у индустрији. Прије свега, употреба акумулатора са одговарајућом конфигурацијом олакшала би и рециклирање и одржавање.

Произвођачи ове врсте аутомобила треба да обрате већу пажњу на лакоћу одржавања, јер се то ставља у други план због осталих карактеристика. То би допринијело већој стопи рециклирања њихових компоненти, што би заузврат смањило утицај на животну средину.

Индустријски роботи се такође морају модернизовати да би могли обављати компликоване операције које су потребне у поступку демонтаже и рециклаже литијумских батерија.

Коначно, неопходно је свеукупно развијање софистицираних метода како би се избјегле кобне посљедице по животну средину.