X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
14/11/2019 |  08:46 ⇒ 08:47 | Извор: СРНА

Љајић: "Mали Шенген" није нова Југославија, нити алтернатива ЕУ

Потпредсједник Владе Србије Расим Љајић рекао је да најновија иницијатива за повезивање свих економија западног Балкана, познатија као "Мали Шенген", није стварање нове Југославије, "Балканије" или алтернатива ЕУ, него је треба посматрати искључиво кроз економску призму.
Расим Љајић - Фото: ТАНЈУГ
Расим ЉајићФото: ТАНЈУГ

Он је оцијенио да ову иницијативу од почетка прати превише политизације, а премало прагматичног и рационалног приступа, те истакао да она за економије западног Балкана представља ситуацију у којој сви добијају.

Љајић је у ауторском тексту за "Политику" истакао да ову иницијативу треба посматрати "искључиво кроз економску призму, а политички бенефит се огледа прије свега у стабилизацији западног Балкана и стварању климе у којој ће се политички проблеми и отворена питања из прошлости лакше рјешавати".

- Ми у региону смо пробали све, од мржње и национализма до ратова, једино још нисмо пробали да будемо нормални и прагматични - навео је Љајић, упозоривши да ће шверцери и шпекуланти наћи начин да отворе привреде региона у случају да то не ураде државе.

Он је истакао да "ово никако није стварање неког новог савеза, нове Југославије, нове Балканије, већ сублимирање и оживљавање свих регионалних иницијатива које су до сада постојале, почев од ЦЕФТА, преко Савјета за регионалну сарадњу, до Берлинског процеса, а које су у основи имале слободан проток људи, робе, идеја, капитала".

Љајић је додао да регион као цјелина економски заостаје за развијеним земљама и да је то кључни разлог који указује на нужност покретања ове иницијативе.

Он је нагласио да "Мали Шенген" није политички савез, ни алтернатива ЕУ, која је циљ свакој земљи региона, али се њихове привреде чине конкурентним за наступ на глобалном тржишту.

Љајић је додао да се земље западног Балкана налазе у фази друге индустријске револуције, коју карактерише полуаутоматска производња, док је савремени свијет у четвртој фази, која је заснована на примјени високих технологија.