latinica  ћирилица
17/11/2019 |  16:02 ⇒ 16:04 | Аутор: Дојче веле

Суецки канал: Симбол египатског економског напретка још недовољно искоришћен (ФОТО)

Суецки канал отворен је прије 150 година. Египћани су од тог објекта много очекивали, и тако је и данас – бар када је реч о приходима.
Суецки канал (фото: Depositphotos/mirceadobre78) -
Суецки канал (фото: Depositphotos/mirceadobre78)

Канал има и велику симболику као пројекат који обезбјеђује међународни престиж, пише Дојче Веле.

"Египатска влада објављује да је Суецки канал подржављен". Тим једноставним речима, председник Гамал Абдел Насер је у октобру 1956. обзнанио одлуку која је у Египту изазвала славље а у Европи запрепашћеност.

Насер је дуго чекао на кредите САД за градњу Асуанске бране и стварање акумулационог језера. Али у Биијелој кући страховали су да би Насер усред одмјеравања снага у Хладном рату могао да склизне у совјетски табор, па предсједник Ајзенхауер није хтео да одобри кредит.

Огорчени Насер се одлучио за финансирање на други начин, подржављењем Суецког канала. Но, Канал се налазио у већинском власништву британско-француског Суецког друштва. Насер јесте обећао примјерено обештећење, али две европске земље то нису хтеле да прихвате. Када су преговори о томе пропали, оне су, уз подршку Израела, крајем октобра на подручју Суецког канала напале Египат. САД и СССР су преко Уједињених нација натјерали француске, британске и израелске јединице да се повуку – Блиски исток је требало да остане подручје утицаја великих сила, али не и Европљана.

Симбол напретка

Насер је прије свега хтио да намакне новац за свој престижни пројекат – Асуанску брану, каже политиколог Томас Демелхубер са Универзитета Ерланген-Нирнберг. Но, јасно је и да је, откако је отворен, Суецки канал био престижни национални објекат. Откако су га прије више од 150 година направили египатски градитељи, Суецки канал је симбол египатског напретка. Та идеја је и приликом његовог подржављења имала улогу.

Насер је, међутим, у октобру 1956. сам наговијестио да је то подржављење за њега било више од економског потеза. За њега је преузимање канала било у знаку арапског национализма, који му је био врло важан. А арапски национализам, као је говорио, "произашао је из осјећања Арапа, из срца Арапа. Они хоће да живе достојанствено. И желе да буду независни".

Египат (фото: Depositphotos/Furian)

Градилиште између два мора

Планови да се између Средоземног и Црвеног мора прокопа канал дуго су постојали, каже Томас Демелхубер.

- "Османлије су се још у 16. вијеку носиле том мишљу. И француски инжењери који су 1798. дошли у Египат са Наполеоновом свитом, почели су са испитивањима и дошли до закључка да пројекат не може да се реализује. Слично су то видели и Британци, све док Фердинанд Лесепс није покренуо пројекат - истакао је Демелхубер.

На градњи су најприје биле ангажоване хиљаде европских радника, али било је потребно још људи па је египатски владар Мохамед Саид 1861. године присилио на рад још 10.000 радника из Египта. А годину дана касније – још 18.000 радника.

"Кодак-филмови, виски, разгледнице"

Владара су мучиле и демографске бриге. Страховао је да превише Европљана може да од зоне Канала направи истурену тачку Европе. Канал је заиста у почетку био само египатски, али је постао међународна зона.

- Порт Саид је готово град - забиљежила је француска оријенталисткиња Нарсис Бершер, која је 1861/62. на Лесепсов позив провела неколико мјесеци на том подручју.

-Овде има 1.023 Европљана и 1.578 Арапа. Има ресторана, кафеа, кројача и кантина - написалал је она.

А у град не долазе само часни људи. Порт Сад, написао је један енглески путник, "мјесто је где су заједнички азил нашли греси Истока и Запада".

Зато је тамо могло да се купи свашта: "Кодакови филмови, виски, разгледнице и друге британске погодности". Канал је постепено постајао глобално чвориште.

"Више није део Африке"

И заиста, Канал је енормно променио тадашњи Египат. Тамошњи градови, преиј свега Порт Саид, постали су динамични трговински центри који су прикључили Египат на глобалну трговинску мрежу. "Ауто-пут британске империје", како је канал прозван, веома битно је скратио трговачки пут између Лондона и Мумбаја, наиме, са 19.855 на 11.593 километра. То је дало велики подстицај бродском саобраћају. Године 1870, Каналом је прошло 486 бродова са 26.768 путника. Године 1913. је већ било 5.085 бродова са 234.320 путника.

- Моја земља више није дио Африке - рекао је египатски владар Исмаел Паша поводом отварања Суецког канала 17. новембра 1869, "направио сам од ње дио Европе".

Мера напретка

Од проширења Суецког канала 2015, туда пролази још више бродова. Након што је египатски председник Абдел Фатах Ал Сиси дао знак за почетак радова, из Канала је избачено више од 258 милиона кубних метара пијеска. Канал је проширен у дужини од готово 40 километара.

Градња паралелне трасе од 35 километара, као и проширење и продубљење на тој траси, за Ал Сисија су у основи били исто што је за Насера била градња Асуанске бране – био је то престижан објекат који је требало да сведочи о великим способностима владе.

Тиме се транспортни капацитет Канала удвостручио: умјесто дотадашњих 49, данас Каналом може да прође до 100 бродова. Економски потенцијал, међутим, још није исцпрљен.

У буџетској години 2018/19. остварен је приход од 5,9 милијарди долара. То је много. Али, ни издалека не одговара приходима који су планирани када је капацитет повећан.

Тако је Канал остао престижан пројекат, и истовремено подсејћање да Египат још није остварио све могућности које му он пружа.