Дејтонски споразум: 24 године документа који је зауставио рат и признао Српску
Споразум је зауставио троипогодишњи сукоб у БиХ. Успоставио је нови уставни поредак државне заједнице Босне и Херцеговине састављене од два ентитета и три конститутивна народа.
Већ утемељена Република Српска међународно је потврђена.
Скоро четврт вијека касније, поједини дијелови Споразума значајно су промијењени, а покушаји његове ревизије не престају.
Три седмице исцрпљујућих преговора три међусобно зараћене стране и међународних медијатора. Иза затворених врата исцртаване су карте.
Српска делегација имала је свој приједлог унутрашње диобе БиХ. За Републику Српску - излаз на море, останак у Српској одбрањених територија, тада Српског Сарајева, Брчког, подручја око Горажда, Дрвар, Гламоч, Грахово... Притисци, уцјене, изненадни састанци усред ноћи.... Неприхватљиви захтјеви да се још тада отворе статусна питања Косова и Метохије, да НАТО трупе уз пуни дипломатски имунитет неконтролисано крстаре територијом Србије...
И уочи потписа, ново, до тада тајно, рјешење архитекте споразума, Ричарда Холбрука.
- Значи све те ствари смо ми изгубили. Ми смо по њиховом требали добити само три или четири одсто територије а нисмо требали ништа давати - прича Момчило Крајишник, члан српске делегације у Дејтону.
Делегација из Српске одбила је приједлог. Но, амерички мешетари пронашли су соломонско рјешење. Приједлог на парафирање на сто су ставили Слободану Милошевићу, Фрањи Туђману и Алији Изетбеговићу.
Под притиском Милошевића, Радован Караџић споразум је потписао тек по повратку у Београд.
У Паризу, касније, потпис на споразум ставио је и Никола Кољевић. Услиједио је егзодус 150.000 сарајевских Срба, али је Република Српска, сачувана.
И међународно потврђена.
- Први пут послије веома дугог периода добили смо једну цјелину, државно-правну цјелину унутар једне веће државно-правне цјелине која има значајне атрибуте политичке и правне самосталности и нама омогућава да чувамо свој идентитет, свој историјски континуитет и да креирамо секторске политике како нама одговара - каже Радомир Лукић, члан српске делегације у Дејтону.
Споразумом, државна заједница БиХ добила је ограничене надлежности у области међународних односа и финансија.
И четири институције - Предсједништво, Парламент, Савјет министара са три министарства и Уставни суд.
Данас их има више од 80. Ентитетима су отете десетине надлежности. Само три - порези, одбрана и контрола граница прениесене су у складу са Уставом.
Високи представници, од првог, Карла Билта, до посљедњег Валентина Инцка, наметнули су више од 900 аката и одлука.
- Те измјене су нас и довеле у једно стање које је поприлично несређено. Ако у Уставу имате да пише једно а у пракси друго, тај раскорак упућује да држава има проблем сама са собом. Али са аспекта Републике Српске Дејтон јесте формула за опстанак БиХ - истакла је предсједница Српске Жељка Цвијановић.
А Федерација!?
Разапета између амбиција Бошњака за централизацијом и жеље Хрвата за трећим ентитетом - опструише провођење анекса 2 Споразума.
Са папира на терен нису прецртане ентитетске границе. Анекс 7 реализован је само у дијелу који се односи на повратак имовине.
За разлику од друге стране, Српска и ову годишњицу Споразума дочекује максимално му привржена. И опредијељена за већу самосталност у будућности.
- Ми ћемо у институцијама Републике Српске у наредном периоду учинити све да задржимо оно што је Дејтоном предвиђено за Српску. Ми ни од кога ништа не очекујемо, само штитимо оно што је наше и тако ће остати и у будућности - категоричан је премијер Радован Вишковић.
Будућност тренутног уређења БиХ и Дејтонског мировног споразума, међутим, требала би да зависи искључиво од договора унутар БиХ - земље у којој и 24 године послије опстају амбиције за доминацијом, за наметањем властите воље другима и другачијима.
Опстају и високи и специјални представници и амбициозне стране дипломате.