X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
23/11/2019 |  18:17 ⇒ 19:49 | Извор: СРНА

За СДС и ПДП ставови НСРС некада "нису били обавезујући", а сада хоће посебну сједницу

Посланици СДС-а и ПДП-а напустили су Народну скупштини када се изјашњавало о стратешки важном документу - Резолуцији о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности, док сада лидери ове двије странке Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић траже да тај исти парламент разматра документ Програм реформи који је усвојило Предсједништво БиХ.

Шаровић је рекао да ће у наредним данима Клуб посланика СДС-а затражити сазивање посебне сједнице Народне скупштине на чијем дневном реду би требало да буде Програм реформи, док је својеворемено јавно рекао, као српски министар у Савјету министара, да неће да поштује ставове Народне скупштине Републике Српске, те да они нису за њега обавезујући.

Осим по овој изјави, Шаровић ће остати упамћен и као једини српски министар који је гласао за извјештај Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета БиХ чиме је нанио огромну штету јавним универзитетима и студентима у Републици Српској.

Сада се поставља питање који је Шаровић "прави", онај који сада жели посебну сједницу Народне скупштине или онај који каже да њени ставови и одлуке за њега не значе ништа, односно да нису обавезујеће!?

Питање је и да ли они који су напуштали скупштинску салу, чупали микрофоне, звиждали када су се доносиле стратешки и политички изузетно важне одлуке по Републику Српску и њене грађане, као и они који су на нивоу БиХ стопирали сваку одлуку која би донијели новац и инвестиције Републици Српској данас могу да држе придике и политички моралишу, да ли могу уопште да причају о патротизму...

А какву су политику СДС и ПДП водили у Сарајеву у периоду од новембра 2014. до јула 2017, када су као изборни губитници формирали власт на нивоу БиХ, говори низ штетних и изузетно опасних одлука по Републику Српску и њене интересе. Свака од тих одлука била је с циљем јачања улоге институција БиХ, на рачун политичког и економског слабљења ентитета и кантона.

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, осим што је својевремено одузео порески суверенитет Српској, по преузимању ове функције гласао је за спољнополитичку стратегију БиХ која подразумијева и чланство у НАТО као циљ.

И чланови српских опозиционих партија тада су директно рекли да је "активација МАП-а потребна што прије", док данас за Програм реформи на невиђено тврде да значи чланство у НАТО збоог чега траже сазивање посебне сједнице Парламента Српске.

О раду Иванића и представника СДС-а и ПДП-а у заједничким институцијама у протеклом мандату најбоље говоре њихове одлуке. Прва од тих штетних одлука јесте Заједничка изјава о опредијељености БиХ за реформе на путу ка ЕУ којом се БиХ уводи у нову фазу европских интеграција.

Међутим, потписивањем ове изјаве Иванић је у старту направио велику штету по Републику Српску и њене интересе, јер у тој заједничкој изјави, коју је Предсједништво БиХ предложило крајем децембра 2014. године, нигдје нису били наведени ентитети и кантони, чиме је послата јасна порука да предлагачи овог документа немају намјеру да поштују уставну структуру земље успостављену Дејтонским мировним споразумом.

Након оштрих критика власти из Републике Српске, тадашњег предсједника Републике Милорада Додика и премијера Жељке Цвијановић, те одбијања Додика, као лидера СНСД-а, да стави потпис на такав документ, Предсједништво БиХ "исправља" грешку и 29. јануара 2015. године странкама на потпис нуди прихватљивију изјаву, у којој је улога ентитета и кантона у процесу европских интеграција јасно видљива.

Исте тенденције, које подразумијевају да се све важније одлуке у процесу европских интеграција доносе у заједничким институцијама БиХ у Сарајеву, а без консултација и пристанка ентитета и кантона, биће примијећене и у свим каснијим одлукама Предсједништва, Парламентарне скупштине и Савјета министара.

Ријеч је о низу одлука које су изразито штетне по интересе Републике Српске и њених институција, а које у потпуности оправдавају улогу коју СДС и ПДП имају у заједничким институцијама БиХ, а та улога састоји се у пристанку тих партија да јачају заједничке институције власти у БиХ науштрб ентитетских и кантоналних, да заједничке институције БиХ имају наредбодавну /командну/ улогу у односу на ентитете, као и на пристанак на то да се, под плаштом европских интеграција, врши унитаризација земље кроз процес преноса овлаштења са ентитетског и кантоналног нивоа на такозвани "државни" ниво.

Једна од штетних и посебно опасних одлука по интересе Републике Српске је и та да су посланици СДС-а у Представничком дому парламента БиХ 11. фебруара 2015. године гласали за одлуку о потврђивању именовања Дениса Звиздића на позицију предсједавајућег Савјета министара, упркос чињеници да је Звиздић у свом експозеу изнио план о формирању 11 нових институција на нивоу БиХ, укључујући и формирање министарства пољопривреде у Савјету министара, те доношење 15 нових "државних" стратегија и 10 нових закона у областима у којима искључиву надлежност имају ентитети.

Тадашњи посланици СДС-а у расправи нису изнијели ниједну једину примједбу на такав експозе.

Посланици СДС-а у Представничком дому 25. марта 2015. године гласали су против ратификације Споразума о зајму између БиХ и Међународне банке за обнову и развој вриједан 37,4 милиона евра, чиме су Републику Српску оштетили за око 30 милиона КМ.

Примјер још једне веома опасне одлуке по интересе Српске је и та да су посланици СДС-а у Представничком дому парламента БиХ 13. маја 2015. године гласали за усвајање Закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, упркос јасно израженом мишљењу Министарства правде Републике Српске да се поменутим законом преносе надлежности Републике Српске из области правосуђа на ниво БиХ.

За исти закон гласала су 18. маја 2015. године и два делегата СДС-а у Дому народа парламента БиХ, чиме је, први пут послије 2006. године, извршен пренос надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.

Након терористичког напада на полицијску станицу у Зворнику, који се десио 27. априла 2015. године и акције коју је након тога, по налогу Специјалног тужилаштва, провео МУП Републике Српске, Савјет министара 7. маја 2015. године задужује Министарство безбједности и Министарство за људска права и избјеглице да хитно припреме информацију о хапшењима у Републици Српској и придруже је информацији о нападу.

Овај срамни покушај изједначавања терористичког напада и легалне и легитимне акције МУП-а Републике Српске добио је потврду и на сједници Представничког дома парламента БиХ на којој се, 28. маја 2015. године, расправљало о тачки дневног реда која је гласила: "Информација Савјета министара о нападу на полицијску станицу у Зворнику, те о недавном привођењу људи на простору Републике Српске".

Посланици СНСД-а у расправи о дневном реду указивали су на штетне посљедице чињенице да напад у Зворнику није оквалификован као терористички, на катастрофалну грешку којом се у исту раван стављају терористички напад и легалну и легитимну акција полиције Српске, као и на чињеницу да парламент БиХ нема надлежност да расправља о раду МУП-а Републике Српске, али ове аргументе нису уважили посланици владајуће већине.

Још једна од одлука која је изразито штетна по Републику Српску и њене интересе је и та да је, након што је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић 2. априла 2015. године најавио "поједностављивање механизма координације", те да ће у случају непостојања консензуса у механизму координације одлуке доносити предсједавајући Савјета министара заједно са два замјеника или Предсједништво БиХ, Савјет министара 2. јуна 2015. године донио је одлуку о именовању Тима за израду новог механизма координације.

Оваква одлука донесена је упркос чињеници да од 2013. године у Савјету министара постоји механизам координације који је био прихватљив за све осим за СДП Златка Лагумџије.

Тај механизам координације из 2013. године никада није разматран на сједници Савјета министара, већ је, без икаквих консултација са властима Републике Српске, донесена одлукао о именовању новог Тима за израду новог механизма координације, а ову изразито штетну одлуку прихватили су министри /СДС и ПДП/ из Републике Српске у Савјету министара.