На суђењу Главашу свједочили Шекс и Манолић
Шекс је рекао да су Вашингтон и Брисел почетком 2004. године "притискали" Хрватску да се покрене поступак против Главаша.
- Притисак је вршен како бисмо побољшали наше законодавство, а један од кључних услова био је да се Хрватска обрачуна са свима који су починили ратни злочин. У биљешци из 2004. године наведена је и потреба да Главаш буде процесуиран -изјавио је Шекс који је у то вријеме био предсједник Хрватског сабора.
Он је додао да је у љето 1991. године именован за предсједника регионалног кризног штаба за источну Хрватску са сједиштем у Осијеку, те да је на тој функцији редовно добијао извјештаје СИС-а и СЗУП-а о безбједносној ситуцији у Славонији и Барањи.
Шекс каже да је осјечки кризни штаб расправљао о својим сазнањима да је у Осијеку и околини "завладало безакоње и насиље које су проводиле разне банде", те да је кризни штаб одлучио да предузме све мјере на спречавању безакоња.
Говорећи о околностима убиства Чедомира Вучковића у дворишту осјечког Секретеријата за народну одбрану, Шекс је изјавио да је те вечери дошао са терена и да је видио тијело, а да је увиђај био у току.
Јосип Манолић, који је у вријеме злочина био шеф Кризног штаба за Хрватску и начелник Канцеларије за националну безбједност, присјетио се да је Главаша упознао 1989. године на скупу о вишестраначком систему.
- Имао је опсесију да га неко прогања још из бившег режима. Никад нисам добио извјештаје да је Главаш умијешан у било какво убиство, нити је на сједницама Врховног државног вијећа расправљано о Главашу - навео је Манолић.
Ново суђење у случајевима "гаража" и "селотејп" заказано је након што је Врховни суд почетком јануара укинуо одлуку ванрасправног вијећа загребачког Жупанијског суда из марта прошле године према којој поновљено суђење Главашу треба одвојити од поступка осталим оптуженим.
На првом суђењу Главаш и остали осуђени су на вишегодишње затворске казне, али је правоснажну пресуду укинуо Уставни суд.
Главаш је до тада одлежао већи дио осмогодишње казне у затворима у БиХ, гдје је побјегао уочи изрицања прве пресуде.
Жупанијски суд у Загребу утврдио је да је Главаш наредио хапшења, мучења и убиства седам српских цивила, чија су тијела бачена у Драву.