latinica  ћирилица
03/12/2019 |  19:42 ⇒ 20:16 | Аутор: РТРС

Прича о слијепој Наташи - и најмања подршка друштва је вјетар у леђа

И најмања подршка друштва особама са инвалидитетом може да буде вјетар у леђа.

То потврђује и примјер слијепе дјевојке из Добоја Наташе Арсеновић, која је уписала Медицински факултет.

Слијепа је од девете године, али се никада није предавала. Савладала је технику грнчарства, научила да скија, глуми, а сада је први слијепи студент на Медицинском факултету у Новом Саду. Мајка Споменка каже да су по пријему на факултет искрсли проблеми персоналне асистенције, а онда су нашли дјевојку која ће да води бригу о Наташи.

- Иде с њом, помаже јој да би она лакше учила, ту вам је помоћ и при облачењу, знате како је, дијете не види и све је проблем, међутим она се одлично сналази - каже Наташина мајка Споменка.

Персонални асистент захтијева додатни новац у кућном буџету, па је у помоћ први прискочио град Добој.

- Нашли смо могућност да на годишњем нивоу издавајмо негдје око 10.000 марака, тј. 1.000 КМ мјесечно, то је једна порука гдје треба да се укључи не само локална већ шира заједница како би олакшали и омогућили лицима са инвалидитеом да буду једнаки и равноправни са осталим грађанима - рекао је Борис Јеринић, градоначелник Добоја.

Осим персоналне асистенције лица са инвалидитетом суочавају се и с другим проблемима. Архитектонске баријере, само су неки од њих. Приступачност, кажу, треба свугдје обезбиједити, а најприје у јавним објектима.

Радује помак који се односи на увођење личне инвалиднине, али удружења траже да се то односи и на особе са мањим инвалидитетом.

- Ово је побољшање свакако, али ми ћемо и даље заједно са свим релевантим институцијама, тражити рјешење да се стање заиста побољша - навела је Драгица Бекановић, Удружење дистрофичара.

Када прођу школовање лица са инвалидитетом дочека и проблем запошљавања. Све би било лакше,кажу, када би се поштовало оно што је прописано јер и за то постоје законска рјешења.