X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
03/12/2019 |  22:09 ⇒ 04/12/2019 | 09:52 | Извор: sputniknews.com

Дигитална бесмртност: Људска врста на корак од отварања Пандорине кутије

Неки људи се надају да ће преварити смрт тако што ће своју свијест сачувати у дигиталној форми. Наука још није дотле дошла, али направили смо довољно истраживања мозга и памћења да би то имало посљедице и да бисмо почели да постављамо непријатна питања.
Дигитална бесмртност (фото: CC0 / Pixabay / geralt ) -
Дигитална бесмртност (фото: CC0 / Pixabay / geralt )

Идеја о постизању дефакто бесмртности превођењем мозга у код и чувању личности као дигиталне копије путем интернета, заокупља људску машту већ дуже вријеме. Посебно је популарна међу трансхуманистима, људима који се залажу за унапређење људског интелекта и физиологије помоћу најсофистицираније доступне технологије.

Док технолошки најнапредније нације широм свијета улажу огромне ресурсе у анализе људског мозга, а јучерашња научна фантастика постаје стварност, чини се да се човјечанство ближи пробоју у овом пољу.

Како стоје ствари?

Прије него што можемо дигитализовати људски мозак, морамо га у потпуности разумијети, а научници на томе напорно раде.

Од 2013. године међународни пројекат "Иницијатива мозга" мапира мозак како би револуционализовали наше разумијевање најтајанственијег дијела тијела, са циљем побољшања "превенције и лијечења поремећаја мозга". Швајцарски пројекат "Плави мозак" дигитално реконструише мозак глодара са циљем да се ова технологија користи на људском мозгу.

"Неуралинк" Илона Маска ради на стварању вјештачких имплантата који могу да "читају ум", како би омогућили да људска и вјештачка интелигенција раде у "симбиози".

Ипак, научници још не знају неке основне ствари које су им неопходне како би у неком тренутку могли да "копирају" мозак, попут онога - колико би простора заузео?

Упркос свим нашим ограничењима, људи не "троше" меморију као обичан рачунар, а процјене о томе колико би простора било потребно да би се сачувале све информације јако варирају. Вјерује се да је максимум који би био потребан негде око 2,5 петабајта (један петабајт је 1.000 терабајта). Једноставније речено, то је довољно за одржавање око три милиона сати "Нетфликсових" серија.

- Морали бисте оставити телевизор да ради непрекидно више од 300 година да бисте искористили све то складиште - написао је Паул Ребер, професор психологије са Нортвестерн универзитета у часопису "Сајентифик Американ".

Манипулација памћењем

Сјећања су велики дио онога што нас чини таквима какви јесмо, а научници истражују како она заправо функционишу и потенцијално - како их измијенити.

Олга Ивашкина са Руског националног истраживачког центра Института "Курчатов", једног од водећих државних институција за истраживање и развој, рекла је за РТ да је њена лабораторија постигла напредак у разумијевању процеса памћења, мада, до сада само код мишева. Такође, баве се и тиме како натјерати мозак да заборави одређена сјећања, без утицаја на остала.

- Проучавамо разне облике памћења. Трауматична, на примјер, када особа развије посттрауматски поремећај (ПТСП) након учешћа у војној акцији или живота у ванредној ситуацији - рекла је Ивашкина.

Њене колеге са Института "Курчатов" траже начине како да га селективно обришу.

Иако би такве технике могле послужити као благослов многим модерним ратним ветеранима који пате од ПТСП-а, очигледно је да би могло доћи и до неких злоупотреба.

- Утицати на меморију хемијски, физички или технолошки? Да, могуће је - признала је Татјана Черниговскаја, истакнута научница са Руске академије за образовање.

Она је такође говорила о прилично добро проученом феномену лажних сјећања - ситуацијама у којима се особа или чак група људи сјећа нечега што се није догодило или се догодило другачије од онога како га се сјећају. За то није потребна дигитална манипулација.

- Нисмо још у ситуацији да можемо да имплантирамо меморијске чипове који су у стању да замјене наша сјећања неким другим. Ипак, сутра или прекосутра то би сигурно могло постати стварност - додаје оне.

Међутим, без етичких заштитних мера, упозорава Ивашкина, човјечанство би се једног дана могло наћи у дистопији попут оне из култног филма "Блејд ранер", када неће бити могуће рећи која су сјећања уграђена, а која су истинска.

Од концепта до стварности

Ивашкина сматра да је дигитална бесмртност теоријски могућа, мада у "далекој будућности".

- Немамо технологије које би нам омогућиле да копирамо нечију личност тако да она може да живи у дигиталном свијету - рекла је она.

Међутим, она је прилично оптимистична у погледу развоја такве технологије у будућности.

- У неком тренутку моћи ћемо да схватимо шта тачно у нашем мозгу чини "нас" и како то можемо пренијети на електронски медијум - нагласила је она.

Људи нису само подаци које можете копирати

Черниговска пак не мисли да је дигитална бесмртност достижна, јер чак и када бисмо успјели да преведемо сјећања у јединице и нуле, људско биће је много више од пуких успомена.

Међутим, за сваког научника ентузијастичног по питању бескрајних могућности "побољшања" људског мозга и тијела изгледа да постоји још једно оштро упозорење о опасност одласка на такав пут.

Трансхуманисти нису заинтересовани само за пренос меморије и свијести. За неке од њих је идеја о замјени здравих дијелова тела побољшаним технолошким верзијама, што би створило својеврсни киборг свијет, такође једна од опција.
Ипак, велико је питање како ће, једном када Пандорина кутија буде отворена, друштво и владе одлучити о томе колико далеко је ипак - предалеко.