Политика: Срби и Албанци у "Балканском картелу"
Лист наводи да се Србија помиње у дијелу извјештаја који се бави трговином кокаина у контексту да озбиљни играчи на том тржишту осим традиционалних главних актера, сасвим сигурно постају и земље албанског говорног подручја и Србија.
"Балкански картел", како се наводи, чине криминалне групе с простора бивше Југославије, а најзаступљенији су Срби, Хрвати и Црногорци, који одлично сарађују међусобно, али и са сусједима Албанцима, Бугарима, Италијанима.
У извјештају је наглашено и да је "Балкански картел" развио и посебан тим пословања који подразумијева да неколико дилерских мрежа из више држава заједнички инвестира у велике пошиљке кокаина из Латинске Америке.
У извјештају се напомиње и да су сви локални припадници организованих криминалних група постали способни да сами обављају набављање, кријумчарење и дистрибуирање дроге из земаља Латинске Америке до крајњег одредишта - најчешће ЕУ.
Србија се помиње и као важна на балканској рути кретања дроге која почиње у Турској.
Позивајући се на податке из МУП-а Србије, "Политика" наводи да је у протекле двије године у Србији заплијењено више од 10 тона дроге, прошле четири, а ове више од шест, што 2019. чини рекордном по пљенидби наркотика од када се води статистика.
У тексту под називом "Србија је пуна малих Ескобара", као највећи нарко дилери кокаина наводе се Дарко Шарић, звани балкански Ел Чапо, и Радосав Цвијовић, кога многи називају новосадски Ескобар.
Када је ријеч о хероину, лист наводи да се највећа овогодишња пљенидба у Србији догодила половином новембра, када је откривено 77 килограма те опасне дроге, вриједне пет милиона евра, и ухапшен осумњичени вођа нарко-групе Младен Новаковић Тоцило из Амерића код Младеновца.
Тоцило је важио за једног од моћнијих нарко-дилера у Србији и живио у стилу "малог Ескобара", а хероин који је заплијењен код њега био је у кесицама са посебним жигом.
Саговорник Политике из полиције Србије рекао је да је та дрога највјероватније пакована на подручју Косова и Метохије, а добављачи из Србије добили су своје жигове или знакове.
За разлику од кокаина, који долази из Латинске Америке, хероин долази са истока - углавном из Авганистана, а у мањој мјери из Пакистана, Ирана, источне Турске и земаља средње Азије.
Лист пише да главне шверцерске руте хероина ка земљама ЕУ, воде преко Турске, Бугарске, Албаније, а када стигне на Косово и Метохију, нарко-кланови га у магацинима пакују у мање количине и затим транспортују копненим путем.
У тексту се напомиње да је хероин најопаснија дрога која изазива највећу зависност и односи највише жртава.