Кустурица: Хандкеу и Андрићу заједнички осјећај за правду према Србима
- Врло је индикативно да се обојица, и Хандке и Андрић, нису закачили за српско питање због национализма, него из осјећања неравнотеже и недостатка правдољубља. Тај елемент је Хандкеа и довео до нас. Обојица су наши. Не због поистовјећења са нацијом, већ са тешком позицијом - рекао је Кустурица, који ће присуствовати додјели Нобелове награде за књижевност Хандкеу.
Он је подсјетио да су у вријеме када је Андрић требало да добије Нобелову награду југословенске амбасаде добијале инструкције да лобирају у корист Мирослава Крлеже.
- Не може један Комшић из Сарајева да схвати да шведска принцеза не може да утиче на људе који се баве литературом. Он мисли да је све као онда када су Хамдија Поздерац и други једним телефонским позивом могли да заврше све. Не може шведска принцеза да утиче, као што нису могла дипломатско-конзуларна представништва да наговоре те људе да Крлежа добије ту награду - рекао је Кустурица за Вечерње новости.
Он је нагласио да је једна од највећих тековина западне цивилизације да у рад институција не могу да се уплићу прсти власти и политичара.
- Комшић, једна сарајевска шпенадла, која покушава да се убоде, не зна да принципи мезетлука на којем се ствари завршавају на Западу, једноставно не функционишу - истиче Кустурица.
Он наводи да је Хандкеова побједа потпуно изван трендова који се успостављају преко малих преносилаца, малих држава које у томе учествују у сагласју са великим задатком.
- А велики задатак је увијек био исти. То је источно питање и помјерање на исток. Шта је Косово него то? - каже Кустурица.
Он наглашава да је пропагандна машинерија веома јака, али да она не може да захвати животне токове.
- Живот је много јачи од тога. Хандкеов тријумф је показао да се његова литература послије толико година увријежила као стандард на Западу - истиче Кустурица.
Према његовим ријечима, Хандке је једини човјек који је живот изнајмио литератури.
- Другог не знам! Само сликари тако раде. У књижевности то није запамћено. Било је разних авантуриста и идеја, као што су Хемингвеј или Селин, који су импулс живота преносили готово вјерно, али никада нико није тако жудио за тим да истраје на животном таласу, да се та поезија преведе у документ и да се нађе мјера у којој осјећања нису лажна - сматра Кустурица.
Он каже да је Хандке посумњао да је у грађанском рату у Југославији пропаганда основно оружје, те је отишао на та мјеста и посвједочио сам.
- Стигао је до нас, како сам каже, не знајући да ли је то због вјере или због Бога, на путевима, гдје још постоје темељи веза између Константинопоља и Рима, Рима и Париза, Париза и Београда, Београда и Москве. На ногама је, корачајући, стигао до нас и одбио те априористичке ставове који су у природи ствари у овом вијеку и на почетку ове гунгуле у којој живимо до краја исполитизовани - рекао је Кустурица.
Кустурица наводи да је Хандке због тога дуго трпио и да је због тога додјељивање Нобелове награде управо Хандкеу вратило вјеру у то да литература остаје ван политичких токова.
- То је резултат великих промјена које су се у посљедње вријеме десиле на планети. Успоставља се ново вријеме. Дивно је да је Запад препознао и схватио да ту, у својој башти, имају великог писца и да им то што мисли није била препрека да га награде. А шта је требало да га због тога линчују? Као што га јесу линчовали лажни левичари, попут Жижека и осталих - рекао је Кустурица.
Он је констатовао да Хандке није жудио за тим да буде велики.
- Писао је своју литературу упорно, написао је 70 дјела. А то што је провјеравао да је Запад претјерао у пропаганди против нас, то је његова лична ствар. И она му није донијела Нобелову награду. Него је Нобелова награда потврдила да човјек може да мисли и оно што они на Западу не морају да мисле, посебно када је ријеч о нечему тако важном као што је књижевност - истиче Кустурица.
Хандкеу ће награда, као и свим лауреатима, бити уручена сутра, 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела, како налаже церемонија.