X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Моја Јахорина
10/12/2019 |  08:23 ⇒ 09:09 | Извор: СРНА

Изричита жеља Нобела - награду да добије најзаслужнији

Шведски хемичар Алфред Нобел, који је 1867. године изумио динамит, умро је на данашњи дан прије 123 године.
Нобелова награда - Фото: Getty Images
Нобелова наградаФото: Getty Images

Нобел је инсистирао да динамит буде коришћен искључиво у мирнодопске сврхе, а од огромног богатства које је тим патентом зарадио установио је Нобелову награду, и то постхумно, као насљеђе за човјечанство, будући да није имао властитих насљедника.

Од 1901. године, пет година након смрти Алфреда Нобела, сваке године у Ослу се додјељују Нобелове награде за мир, физику, хемију, медицину и књижевност.

Награда за економију, која се не налази међу основних "Нобелових пет" записаних у тестаменту, додјељује се од 1968. године, када је Шведска народна банка обиљежавала 300 година постојања.

Банка је тада донирала велику суму новца Нобеловој фондацији да успостави награду за економију, па је признање за економске науке први пут додијељено сљедеће године - 1969.

У тестаменту који је Нобел написао годину дана пред смрт наводи се: "Овај капитал, којим ће извршилац тестамента располагати у вриједносним папирима, требало би да буде темељ за фонд чија ће годишња камата бити подијељена као награда онима који су у протеклој години учинили највише користи за човјечанство. Камата ће бити подијељена на пет једнаких дијелова".

Нобел је у свом тестаменту написао и да је његова изричита жеља да се при додјели не гледа на припадност нацији, већ да награду добије најзаслужнији.

Наведено је и ко је задужен за додјелу награда - Шведска краљевска академија наука одређује лауреата из области физике и хемије, као и књижевности, Каролински институт из медицине, а посебни одбор Норвешког парламента именује добитника награде за мир.

Алфред Нобел рођен је 21. октобра 1833. године у Стокхолму. Његов отац Имануел био је проналазач (октрио је шперплочу), али без новца да своје идеје оствари.

Алфредова породица преселила се 1842. године у Русију, гдје им се поправило материјално стање. Он је учио језике и хемију, а са 18 година отишао је на четири године у САД, гдје је студирао и кратко радио код Џона Ериксона.

Посветио се истраживању експлозива. Био је веома успјешан проналазач, а његови проналасци били су разноврсни и покривени са 355 патената.

Године 1867. успио је да састави експлозив који је могао контролисати, па га је патентирао под називом динамит. Динамитом и још једним каснијим патентом - праскавом желатином, који је био моћнији и од динамита, зарадио је богатство које је касније оставио у насљеђе.

- Представили су ме као "генија зла", као "трговца смрћу", а ја сам само радио за добробит човјечанства. Једини циљ мог живота био је ширити знање, увјерен да то значи прије свега ширити благостање - писао је Нобел 1896. године, пред крај живота, свом братићу.

Године 1884. изабран је за члана Шведске краљевске академије наука, која ће касније бирати два лаурета Нобелове награде, а 1893. добио је и почасни докторат Универзитета у Упсали. У периодном систему елемената, хемијски елемент са редним бројем 102 назван је по њему - нобелијум.

Већи дио свог живота Нобел је провео у Паризу, а 1891. преселио се у Сан Ремо, у Италији. Неколико година касније купио је фабрику оружја и жељезару "Бофорс", изградио вилу и припремао се за селидбу у Шведску. У плановима га је спријечила изненадна смрт због крварења у мозгу 10. децембра 1896. године.