X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
12/12/2019 |  15:47 | Извор: СРНА

Потресна свједочења на суђењу за злочин над Србима у Чемерну: "Куме, нећеш ваљда моје"

На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Неђо Маринковић изјавио је да је током напада на село видио када су муслимани из штале Млађе Дамјановића истјерали четири женске особе, које су касније на путу пронађене мртве.
Суђење за Чемерно - Фото: РТРС
Суђење за ЧемерноФото: РТРС

Маринковић је рекао у Суду БиХ да су из штале истјеране Млађина мајка, његове двије сестре и још једна старија жена, након чега је чуо неколико појединачних пуцњева, додајући да од жбуња поред пута није могао да види убијање, али да су оне на том мјесту пронађене мртве.

Свједок је испричао да је на Чемерно долазио неколико дана прије напада 10. јуна 1992. године, гдје је из Округлице својим камионом добровољно превозио српске избјеглице.

- На Чемерно сам три-четири дана прије напада довезао Србе из Дебеле Међе и Дабравине који су били на Округлици, међу којима сам знао Горана Буњевца, младића без пушке. Осим мјештана села - Трифковића, Дамјановића и Рашевића и много избјеглица, горе је била и нека назови војска, младићи који су тек одслужили ону војску, као и капетан Момир Шикуљак којег су шутали из сваке бригаде и са којим сам био у свађи - испричао је Маринковић.

Свједок је рекао да је ноћ прије напада оставио камион близу хаубице када је срео Мирослава Јанковића и Станоја Мирковића који су пошли на стражу јер су чули да ће бити нападнути. Замолили су га да, иако није био војно ангажован, буде с њима, на шта је он пристао.

- Негдје око поноћи замијенио ме Манојло Ђука, дијете са посебним потребама, због чега сам се и посвађао са Шикуљаком. Било је кишовито и хладно, па сам отишао у кућу Млађе Дамјановића гдје сам заспао поред пећи. Миро и Драган отишли су у шталу, гдје је већ био Светозар Капетановић - навео је Маринковић.

Настављајући свједочење, рекао је да га је пред зору пробудила пуцњава са свих страна, посебно око куће Миланка Трифковића, те да се чуло: "Хватај живе", "Алаху екбер", а чуо се и Миленко како виче: "Куме, нећеш ваљда моје"?

- Када сам изашао напоље видио сам да се Млађо, који је изашао раније, сакрио у рупу испред куће у коју сам и ја ускочио. Ту смо били десетак минута, а када се мало утишало, потрчали смо према стијенама. У једном моменту сам се окренуо и видио да сам био на мети. Само сам уочио да је лице које ме гађало и промашило било у маскирној униформи - рекао је Маринковић.

Свједок је додао да је са стијена, гдје су се он и Млађо сакрили, видио како су из штале Млађе Дамјановића истјеране четири женске особе, које су касније пронађене мртве.

Стигавши на Караулу у поподневним часовима, он се са члановима своје фамилије вратио на Чемерно да види има ли живих.

- Видио сам побијене поред пута. Нисам их загледао, био сам у бунилу. Куће и штале су биле запаљене, а када сам срео Петра Рашевића он ми је рекао да се Мира Тодоровић са око 20 људи сакрила у пећину. Касније сам чуо да је Бранка Трифковић преживјела рањавање - посвједочио је Маринковић.

Бивши припадник Илијашке бригаде Војске Републике Српске Срето Пантић рекао је да је у Илијашу чуо да је страдао народ на Чемерну, гдје су неколико дана прије напада из засеока Радиње, између Махмутовића Ријеке и Чемерна, отишли његов отац и стриц Милан, стрина Даница и њихови синови Милан и Миро.

- Наредног јутра неколико нас отишло је камионом до Карауле, а одатле пјешке до нове куће Драгана Дамјановића на Чемерну, гдје смо видјели девет-десет побијених. Препознао сам рођака Миру који је лежао у локви крви и којем су били одсјечени једно уво и три прста до зглоба - свједочио је Пантић.

Он је додао да је на путу према кући Трифковића срео Петра Рашевића који му је рекао да су Буњевци, те Миленко и његов син Рајко Трифковић убијени, а да је Бранка Трифковић рањена.

Тужилаштво БиХ терети Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Наставак суђења заказан је за 19. децембар.