Због отапања ледених врхова, биће угрожено двије милијарде људи
Смањивање планинских површина под снијегом и ледом највише је у европским скијалиштима која зависе од вјештачких снијега и умјесто зимских постају љетна одмаралишта.
Швајцарска влада наводи да је посљедњих десет година број скијаша у Алпима пао за око 24 одсто.
До краја 21. вијека, количине снијега на скијалиштима највјероватније ће пасти на мање од 50 одсто садашње количине, а стазе испод 1.500 метара надморске висине могле би остати потпуно без снијега, наводи лист "Природа" /Натуре/.
Стручњаци наводе најважније планинске регије које имају огромне количине воде у облику снијега и леда. У планинским ланцима има их више него игдје у свијету, осим на Арктику и Антарктику.
На њима се налази више од 200.000 ледника, те висинских језера и мочвара.
Како се лед и снијег топе, вода се поступно ослобађа и пуни водотокове ријека и језера кључне за живот око 1,9 милијарде људи, што је око 20 досто данашњег становништва на Земљи?!
У новој студији посебно се издвајају четири највећа система на четири континента – у Азији, Европи, Сјеверној Америци и Јужној Америци.
Највећи, најважнији, али и најугроженији је азијски систем базена који се снабдијевају водом из регије у којој се налазе масиви Хималаји, Каракорум, Хиндукуши и Ладак. Од њега директно зависи више од 200 милиона људи углавном у Авганистану, Кини, Индији и Пакистану.
У Европи су то Алпи и уз њих везани базени Роне, По, Рајне и Црноморског слива...Од њих зависи око 70 милиона људи.
У Сјеверној Америци то су планине Сјеверноамеричких Кордиљера које водом снабдијевају бројне ријеке и од њих зависи око 14 милиона људи.
У Јужној Америци то су Анди и Јужноамерички Кордиљери од којих зависи око осам и по милиона људи.
Планине се загријавају два пута брже од остатка свијета.
Током сљедећих 100 година климатске промјене дјеловаће на пијаћу воду за људе, на воду за производњу струје и воду за пољопривреду, упозоравају климатолози.