Зашто Иванић гура Станивуковића у политички екстремизам?
Без икакве сумње, краткорочни циљ дешавања у Народној скупштини било је изазивање инцидената, с намјером да се, низом провокација, направи ситуација која би некога од званичника довела у ситуацију да одреагује на бачену рукавицу. Од "специјалног" дочека за Додика на улазу у скупштину, преко провоцирања премијера Радована Вишковића, па све до крешенда са Драганом Лукачем - пише banjaluka.net.
Цјелодневне провокације – од почетка до краја скупштинског засједања – унапријед су припремљене са намјером да се репризира ситуација од прошле године, кад је случај "Драгичевић" политички злоупотријебио за подизање личног политичког рејтинга. Кад је већ зафалило деложација, лажних "крагни" око врата, петиција и иних политичких злопотреба, добра је била и – скупштинска сала. Цијелог дана, Станивуковић и друштво су покушавали да изазову оно што му је на крају и пошло за руком – да некога од званичника испровоцира у тој мјери да дође до инцидента. Отуда и уношење у лице премијеру којему је, како се јасно чује са снимка, говорио "ајде ме удари, удари ме...". Отуда и инсталирање младог јуноше Ивана Бегића на улаз у скупштину на "дочек" Додику, отуда и парадирање по скупштини са НАТО заставицама...
Сада, кад је поново преузео ореол "жртве", циљ је нова радикализација ситуације, при чему је Лукач само секундарна мета.
Што би рекли – повод, али не и узрок. Разлог је, јасно, дугорочнији – да се Станивуковић, са атрибутом "жртве ", и дефинитивно зацементира као једини погодан опозициони кандидат за градоначелника Бањалуке.
Питање које се намеће је зашто се Младен Иванић, као неспорни лидер ПДП-а, одлучио да иде у једну врсту политичког екстеремизма гурајући Драшка Станивуковића и Јелену Тривић у прве редове. Ако се зна да је читав Иванићев политички пут проткан чињеницом да је најдуговјечнији британски човјек у БиХ, онда није тешко закључити да се сценарио Драшкових перформанса ипак припрема у кухињама које су изван Бањалуке.
Наравно, не може се не примјетити и да формални предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић и посланик Игор Црнадак, који имају поприличног политичког искуства, са доста успјеха додатно подгријавају Станивуковићев екстремизам.
Опасна је то зона у коју је потпуно непромишљено ушао млади народни посланик јер он још увијек живи у Бањалуци, чији грађани, поред све досадашње толерантности према његовим амбицијама, нису навикли да буду таоци нечијих екстремних политичких акција које имају за циљ изазивање нерада и хаоса.
Није ли се и сам Иванић мало прецијенио заборављајући да и тај и такав Станивуковић има и родитеље којима није једноставно гледати сина како се туче за туђе политичке амбиције надајући се да ће и њега можда запасти дио колача.
- Ти си свог сина смјестио у Лондон, а туђег гураш да се туче за твоје политичке амбиције? - написао је неко на Фејсбуку Младену Иванићу.
И кад су Станивуковићеве политичке амбиције у питању, зар стварно вјерује да ће се екстремизмом изгурати за градоначелника Бањалуке. Мало је вјероватно. У прилог овој тези, иду и посљедња истраживања јавног мњења, која показују да Станивуковић незаустављиво клизи у улогу изборног аутсајдера.
Извор: banjaluka.net