Трговачки ланци од 1. јануара наплаћују пластичне врећице

Ријеч је о иницијативи трговаца, јер закон који третира ову област још није ступио на снагу. Стручњаци ипак нису сигурни да ли је ово трајно ријешење или додатан извор прихода за трговце.

Да пластичне врећице најчешће заврше у природи и да им тамо никако није мјесто, знају чак и најмлађи.

Потрошаче зато радује чињеница да пластичне врећице коначно имају цијену.

У ресорном министарству поздрављају иницијативу трговачких ланаца и истичу – већ у првом кварталу ове године измјене Закона о управљању отпадом наћи ће се пред народним посланицима. И њима је предвиђено плаћање накнаде, али за онога ко први пласира врећицу на тржиште, дистрибутера или произвођача.

- Накнаду ће убирати Фонд за заштиту животне средине Републике Српске и она ће бити даље прослијеђивана за суфинансирање или финансирање пројеката за заштиту животне средине - каже Горјана Росић, службеница за односе с јавношћу у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

Ипак, стручњаци сматрају да то што врећице више не добијамо бесплатно, неће ријешити проблем. Када би на тржишту постојале само биоразградиве врећице, то би била друга прича.

- Јер биодеградабилне кесе се веома брзо, у питању је неколико дана или мјесеци да се распадну, не представљају штету по животну средину и немају никакав штетан утицај - истакао је Предраг Илић, директор Института за заштиту животне средине Републике Српске.

Пластичну врећицу користимо у просијеку 12 минута и потом је бацимо у смеће. Земље које су већ увеле наплату смањиле су број искориштених пластичних врећица за чак 65 одсто. Оне нису нестале, али замијењене су вишекратним пластичним или платненим торбама.