Синод СПЦ: Подгорица да преиспита доношење спорног закона
Са проширене сједнице одржане у Патријаршији у Београду, Синод је још једном апеловао на државне органе Црне Горе да буду свјесни своје одговорности пред историјом и будућношћу и да преиспитају свој став о вјерским правима и слободама својих грађана и већинске Цркве у Црној Гори, саопштено је из СПЦ.
У саопштењу се истиче да ће СПЦ и њене епархије у Црној Гори свим расположивим законским и правним средствима штитити вјерска права и слободе и истовремено позивати све релевантне чиниоце на обнову свестраног дијалога по овом надасве важном и осјетљивом питању.
Синод је изразио пуно разумијевање за оправдану узнемиреност вјерујућег православног народа у Црној Гори и дао пуну подршку његовом мирном хришћанском отпору неправди коју Цркви и народу наноси већ изгласани антидемократски и дискриминаторски црногорски Закон о слободи вјероисповјести.
Оцијењено је да се овим законом омогућава отимање и скрнављење светиња и гажење завјештања њихових светих ктитора и задужбинара који су их Богу и Цркви посвећивали, а не било којој држави или власти.
- До сада се показало да су свенародна окупљања поводом речене неправде имала изричито црквени карактер и зато је неопходно да се и убудуће избјегну било какве политичке или страначке злоупотребе ових јединствених народних сабрања - нагласио је Синод.
Очигледно је, истиче Синод, да овај закон без преседана продубљује већ постојеће подјеле и сукобе у црногорском друштву.
На сједници су учестовали Његова светост патријарх српски Иринеј, као и архијереји који своју јурисдикцију имају у Црној Гори - митрополит црногорско-приморски Амфилохије, те епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије.
Сједници су присуствовали и викарни епископи ремезијански Стефан и диоклијски Методије.
Непосредни повод за ову проширену синодску сједницу било је доношење антиуставног и антицивилизацијског Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница који би, како је оцијенио Синод, правилније било назвати законом против Православне цркве у Црној Гори.