Атлантик: Иранци би рат проширили на цијели Блиски исток

Колумниста Дејвид Фрум процјењује да САД у овом рату не би имале савезнике, јер америчка јавност више не жели нове ратне походе након Ирака, а многе савезнице из НАТО не желе да учествују у томе.

Администрација Доналда Трампа вјероватно блефира у својим пријетњама Ирану, али рат ријечима и спорадичним ваздушним, ракетним или герилским нападима може прерасти у прави рат, наводи се у тексту.

Иран није ни приближно војно слаба ни међународно изолована држава као што је био Ирак, а тешко је предвидјети и на који начин би реаговала Русија.

Упркос ембаргу, Иран има највећи и најразноврснији ракетни арсенал на Блиском истоку, са хиљадама балистичких и крстарећих пројектила кратког, средњег и дугог домета. Они најдалекосежнији могу погодити Израел, па чак и југоисточну Европу.

Иран би настојао да рат учини асиметричним и проширио га на цијелу регију.

Заливске монархије, поготово оне мање попут Уједињених Арапских Емирата, такође се боје разорних ракетних напада из Ирана. Ирански напад дроновима и пројектилима на саудијска нафтна постројења прошлог септембра преко ноћи је преполовио нафтни капацитет те земље.

Иран има пола милиона војника, 350.000 резервиста и стотине хиљада савезничких бораца у регији.

Амерички напад био би првенствено у виду ваздушних и ракетних удара. Копнена инвазија не долази у обзир.

Очите мете биле би структуре за командовање и контролу Корпуса Иранске револуционарне гарде, противваздушна одбрана, као и стратешки комуникациони центри и складишта оружја.

Могли би бити гађани и елементи поново одмрзнутог иранског нуклеарног програма, сматра Атлантик.