Њемачки медији: Русија и Турска контролишу енергетску будућност, ЕУ губи трку
Аналитичари наводе да је Србија отворена само за руски гас, а неки коментатори мисле да ЕУ губи трку на Балкану.
Дневник Зидојче цајтунг описује сусрет руског и турског предсједника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана у Истанбулу ријечима да је било примјетно задовољство Путина када је заједно са Ердоганом пустио у погон гасовод Турски ток.
- Турска жели да постане енергетско раскршће. Дуго се при томе уздала у европске партнере, али посљедњи пројекат који су подржавали Европа и САД, а који је требало да гас из Азербејџана и Египта кроз Турску транспортује у ЕУ, пропао је 2013. због трошкова и техничких проблема. Умјесто тога, сада је ту Турски ток који је саградио Гаспром за руски гас. Он засад тече у Турску; нови гасовод ће тамо повећати већ постојећу зависност од руског гаса.
Једна друга, скоро већ готова цијев, требало би да потом испоручује руски гас преко Бугарске и Србије – и у Европу. Предсједник Србије Александар Вучић и бугарски премијер Бојко Борисов су такође били позвани на церемонију у Конгресном центру у Истанбулу. И Бугарска жели да постане енергетско раскршће и зато, као и Србија, прихвата зависност од Русије - пише, између осталог, минхенски дневник, уз опаску да су "на Балкану Турска и Русија и ривали који се надмећу за утицај".
Гасовод коментарише и новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга Михаел Мартенс: - Један рукавац води за Бугарску и одатле треба да води даље за Србију, Мађарску и Републику Српску. И Атина и Скопље показују интересовање. Изоловано и краткорочно гледано, повезивање са Турским током може бити од предности за земље региона. Но, Москва и Анкара тиме добијају приступ дијелу енергетске безбједности у крхком свијету малих држава Југоисточне Европе.
- То нису умирујући изгледи за ЕУ. Њен утицај се смањује и зато што перспектива чланства у ЕУ није више кредибилна откако је Француска прошле године ставила вето на приступне преговоре с Албанијом и Сјеверном Македонијом. Ако ЕУ, Берлин и Париз не буду играли активнију улогу, у Југоисточној Европи ће све више доспијевати у позадину - објашњава Мартенс.
У истом листу објављен је подужи текст више новинара у коме се каже: "Путин са Ердоганом, уколико овај управо не обара неки руски борбени авион изнад Сирије, радо послује, то је руски предсједник већ више пута нагласио. Па тако и у мају прошле године, када је рекао да се са Турцима напросто ради лакше него са Европљанима, али је ЕУ ипак руски најважнији трговински партнер.'"
- Повећање утицаја који са новим пројектом Русија и Турска добијају пред кућним прагом ЕУ, посебно јасно се показује у Србији. Тамо руски енергетски концерн Гаспром може да настави са учвршћивањем свог водећег положаја прикључивањем српске мреже гасовода на Турски ток. У Србији Турским током руководи Гастранс, заједничко предузеће Гаспрома и државног гасног предузећа Србијагас. Партнери настоје да успоставе пуну контролу тржишта и да се изолују од конкуренције. То не важи само у погледу продаје и спровођења, већ и на плану складиштења гаса.
Једини српски подземни резервоар гаса припада већински Гаспрому Германија, фирми која је у власништву Гаспром експорта. Нови гасовод и испоруке у Србији контролише готово искључиво Гаспром. На то, поред осталих, указује и Енергетска заједница са сједиштем у Бечу основана 2005. У тој организацији су се удружили ЕУ са седам балканских држава те Грузијом и Украјином, како би формирали јединствено енергетско тржиште на којем важе европска такмичарска правила.
- Дирк Бушле, званичник Секретаријата Енергетске заједнице, рекао је да су се у Србији између усклађености са европским правом и контроле на српском гасном тржишту очито одлучили за ово посљедње. Сматра да српско гасно тржиште практично није доступно ниједном другом понуђачу осим Србијагаса и Гаспрома. А са Турским током се, према његовим ријечима, та доминација на тржишту наставља, пише између осталог Франкфуртер алгемајне цајтунг.