Буђење слободарског и правдољубивог народа Црне Горе
Текст преносимо у цјелости:
- Подсјетимо се како је све почело. Први импулс и животну снагу конкретном и резолутном одговору народа на неправду и безакоње дале су здраве политичке снаге у Црној Гори, превасходно Демократски фронт као водећа опозициона партија, која је дигла глас против покушаја Ђукановићеве камариле да узурпира вјековне светиње СПЦ. Овдје посебно треба истаћи настојања Посланичког клуба ДФ-а да крајем прошле године спријечи ДПС и њене сателите да у Скупштини Црне Горе, коју су претвориле у фарсу, усвоје поменути "закон". Након тога, ухапшено је свих 17 посланика ДФ-а, што представља преседан у историји црногорског парламентаризма, и пар екселанс потврду диктаторског карактера Ђукановићевог режима.
Иначе, још преиј усвајања овог накарадног "закона", којим се предвиђа чак и могућност да држава даје сагласност на именовање свештених лица (!), један од лидера ДФ-а Андрија Мандић је позвао грађане Црне Горе да са иконама и другим светињама изађу на улице својих градова и да их блокирају, у циљу изражавања протеста и спречавања узурпације храмова Српске православне цркве. Такође, у јуну 2019. године, када је одржан велики Тројчиндански сабор испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици, лидери ДФ-а су позвали своје присталице и све остале вјерујуће људе у Црној Гори да стану у заштиту светиња пред налетима Ђукановићевог режима. На тај начин су дали сву неопходну подршку другом потпорном стубу на коме почивају, слободно можемо рећи, и прошлост и садашњост и будућност истинске, јуначке, Његошеве Црне Горе – Српској православној цркви која, како би и требало, има важну улогу у овој борби и као свјетионик води вјернике у тмини која је обузела Црну Гору.
Претходних дана чули су се поједини гласови да би основни и једини захтјев црногорским властима требало да буде повлачење, или макар измјене "Закона о слободи вјероисповијести", те да представници политичке опозиције не би требало да се превише укључују у актуелно изражавање незадовољства његовим садржајем. Међутим, оно што промиче оваквом приступу јесте свијест да, чак и да поменути захтјев буде испуњен, на челу Црне Горе остају структуре које су усвојиле поменути "закон", а које би, зашто да не, истовјетне или сличне одредбе могле да прогурају и на други начин. Због тога кључно питање остаје питање њихове смјене, а у томе неопходну улогу има и мора имати политички фактор.
Имајући све ово у виду, као нужан закључак се намеће да је, за сваку истински успјешну борбу против хоботнице која својим пипцима све више стеже и дави Црну Гору, неопходан синергетски ефекат свјетовне и духовне компоненте. А у томе Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве не може наћи ближег и природнијег савезника од ДФ-а, који је у више наврата потврдио своју бескомпромисну опредијељеност за заштиту и очување светиња Српске цркве и српског идентитета у Црној Гори уопште.
Извор: nacionalist.rs