У ужем избору за НИН-ову награду 10 романа
У трци за најпрестижнију књижевну награду нашао се роман "По шумама и горама" Миленка Бодирогића, роман Ане Вучковић "Југослав", књига "Мулат албино комарац" Стеве Грабовца, "Пас и контрабас" Саше Илића, роман "Руди" Немање Јовановића, књига "Ништа лакше од умирања" Елведина Незировића, књига "Библија" Ненада Рацковића, "Чвор на омчи" први роман Драшка Сикимића, књига "Паучина" Видосава Стевановића, роман Слободана Тишме "Грозота или...".
Наслов романа "По шумама и горама" Миленка Бодирогића преузет је из првог стиха познате партизанске пјесме, у којем, између осталог, два човјека дословце ходају по шумама и горама и без патетике траже земљу која се у поменутој пјесми зове "Наша", пренијели су београдски медији.
Роман Ане Вучковић "Југослав" слови за елегичну поему о времену које је јунакиња провела са оцем, а то вријеме и њихов лични однос нераскидиво су повезани са /касније раскомаданом/ Југославијом.
Стево Грабовац у књизи "Мулат албино комарац" даје свједочанство о једној изгубљеној генерацији, ратној апокалипси, након које долази мир који доноси живот без наде у данашњем дистопијском друштву.
"Пас и контрабас" Саше Илића слови за приповијест о харизматичном лику - човјеку који је живио буран живот у бурном времену, отварајући и тему преплитања интиме са духом времена.
Роман "Руди" Немање Јовановића прати и опаска да је до сада најзрелије ауторово дјело у којем је, између осталог, аутор тиши, сведенији, свјестан да дође вријеме када мора да се ћути, тачније - прећути.
У трци је и књига "Ништа лакше од умирања" Елведина Незировића, у којој се исписује биографија Џонија Акера - шведског плаћеника и ратног злочинца у војсци ХВО.
Међу конкурентима је и књига "Библија" Ненада Рацковића, роман велике брзине и дубоког немира, групни портрет са самим собом, гдје у анамнезама неуропсихијатра који током двије године прати случај пацијента Ненада Рацковића, љекар и пацијент заједнички исписују водич кроз душу умјетника.
Ту су и "Чвор на омчи", први роман Драшка Сикимића, "Паучина" Видосава Стевановића, те роман Слободана Тишме "Грозота или..." .
У конкуренцији је био 201 роман, а жири у саставу Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Марија Ненезић и Теофил Панчић /предсједник/ одлуку о лауреату донијеће 20. јануара.
Престижно признање додјељује се од 1954. године, а први добитник био је Добрица Ћосић за роман "Коријени".
Троструки лауреат био је једино Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић, Живојин Павловић и Драган Великић.
Давичо је био и једини лауреат НИН-ове награде двије године узастопно /1963. и 1964/.