Оскрнављена црква у Блажују (ФОТО)
Умјесто, како то цивилизација и култура налажу, честитки малобројним комшијама Србима за празник мира, љубави и толеранције – полицијске екипе у Храму и око њега. Претходна сва изопачена иживљавања, још судско - полицијске епилоге добила нису, а илиџански варварин или више њих, "заогрнути" моралним потонућем, опет су насрнули на готово вијек и по стару богомољу. Материјална штета није велика, али је духовна – немјерљива.
- И ми свештеници који овдје живимо и боравимо, и наши малобројни парохијани смо заиста узнемирени у ове празнике када прослављамо радосни хришћански празник рожденство Христово и сутра када прослављамо православну Нову годину. Ми се данас боримо са полицијом и вандалима и поправљамо штету насталу на нашем светом Храму - изјавио је јереј Дарко Даниловић парох блажујски.
Парох Даниловић, јуче иза поднева закључао је црквену капију. Јутрос је затекао разваљена бочна врата Храма, мањи дио инвентара испретуран, црквену касу испражњену. На мјесто злочина, по дојави, стигли су кантонални полицајци. Кривично дјело као тешку крађу оквалификовали. Шаблонски, увиђај обавили. Трагове у снијегу задокументовали. И без починилаца, опет, отишли.
- Полицијски службеници управе МУП-а Кантона Сарајево, настављају даљи рад на расвјетљавању овог кривичног дјела, идентификацији и проналаску починилаца истог - изјавио је портпарол МУП-а Кантона Сарајаво Мирза Хаџиабдић.
И као да није довољно што се богослужења годинама уз заштиту полиције одржавају, свештенство и парохијани нападе на ову богомољу, одавно су већ престали да броје. Паљена су врата, разбијана стакла, уништавано најсветије мјесто – олтар, отуђиване иконе и свете сасуде, на зидовима исписивани увредљиви графити. Све то најчешће за вријеме највећих хришћанских празника.
- Нешто је учестало. Непријатно и ружно, ове комшије су нормалне око нас и нормално с нама комуницирају, а ко ради ово и што ради, коме сметамо, не знам - изјавио је мјештанин Врела Босне Васо Карабатак.
У парохији блажујској која опслужује четири богомоље и 35 православних гробаља, прије рата српско становништво мјерило се хиљадама. Данас мање од 100 старачких домаћинстава. И све их је мање. За само пет година службовања пароха Даниловића, и само на Врелу Босне број парохијана је упола мањи. И не сметају придошлицама само живи Срби, већ и мртви. Гробље у сусједном Осијеку небројено пута било им је мета. Рушили су споменике, палили и уништавали мјесну капелу, једном или више пута готово сваке године. Посљедњи пут прије непуна два мјесеца. Не презају вандали ни од атака на ненапуштену српску имовину. Домаћинство Вујичића, више од 10 пута за четврт вијека "мира”" било је на удару.
И нису ови примјери изузетак у сарајевској котлини. Нажалост, постали су правило. Само Храм Преображења Господњег у Пофалићима за потоњих 15 година, чак 40 пута био је на мети, углавном још некажњених, "србомрзаца". Изопачено иживљавање биљежили смо на богомољама и у Илијашу, Високом... Сметали су им и гробови давно упокојених у Бријешћу, Семизовцу, Руднику, а свака рана на Храму или на споменику, из срца вјерујућих, неизбрисива је.