Свети Василије Велики - бисер Цркве Христове

Свети Василије Велики један је од најзначајнијих светих отаца у историји Цркве. Као млад напустио је родни град отишавши да се школује у Атину, у периоду између 351. и 356. године, гдје је учио филозофију, граматику, реторику, астрологију, физику и остале науке тога времена, код чувеног учитеља Евула.

Поред њега је имао и друге учитеље - Химерија и Проересија. Школски другови су му били Григорије Богослов, Јулијан, касније цар отпадник и Ливаније софист.

Свети Василије Велики је бисер Цркве Христове, непроцјењиве вриједности. Он блиста кроз вијекове као савршени монах и епископ, облагодаћени богослов, непоколебљиви борац за вјеру православну, уводилац мира и саборног живота у Цркви, чувар њеног канонског поретка, устројитељ Свете литургије и богослужења црквеног и узорни пастир људских душа.

Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству. Убрзо након смрти проглашен је за светитеља.

Седми дан након празника Рођења Христовог православни Срби називају Мали Божић.

Смисао свих празника за хришћане састоји се у томе да се они обиљеже молитвено, учешћем у Светој литургији те приступањем Светој тајни причешћа. Тако је и са Новом годином, која за хришћане, осим новог календарског почетка, означава поновни почетак борбе са самим собом и сопственим слабостима.