latinica  ћирилица
14/01/2020 |  14:20 ⇒ 19:00 | Аутор: ТАНЈУГ

Оштре критике Хрватској: Нико не би требало тако да се понаша

Европски парламентарци на сједници поводом предсједавања Хрватске Савјетом ЕУ жестоко су критиковали званични Загреб због проблема с мигрантима и владавином права.
Европски парламент (фото:Sputnik / Алексей Витвицкий) -
Европски парламент (фото:Sputnik / Алексей Витвицкий)

Хрватски премијер Андреј Пленковић је све то пажљиво слушао, а онда одговорио да њихове примједбе не треба узети "здраво за готово".

Поводом најаве Хрватске да се током овог полугодишта намјерава усредсредити на владавину права и боље управљање миграцијама, шведска европарламентарка, Малин Бјорк је, обраћајући се Пленковићу, рекла да је лично посјетила подручје на сјеверу БиХ, на граници са Хрватском и шта је тамо видјела.

- Тамо је било 10.000 незаконитих повратака 2018. године и чак 25.000 лани - поручила је Бјорк и додала да је тамо отишла након што је прочитала извјештај о бруталности хрватске граничне полиције.

- Морам признати да су приче понекад биле још и горе - било је рањавања и од паса, а бруталност којој сам била свједок заиста је била страшна. Цивилно друштво покушава да покаже солидарност према избјеглицама, међутим они се налазе на мети - упозорила је шведска парламентарка, пренио је Индекс.

Додала је да "ниједна држава чланица не би требало да се понаша тако на својим границама, без обзира гдје се то налази".

- Заиста, томе треба стати на крај. Треба да постоји један независан механизам за праћење стања и морамо јасно рећи да Хрватска не може ући у Шенгенски простор ако се не заустави таква ситуација - закључила је Бјорк, иначе, чланица Клуба посланика Уједињене европске љевице и Нордијске зелене љевице.

Хрватски посланик ЕПП-а, ХДЗ-овац Томислав Сокол одговорио јој је да су то неистине јер извјештај који је спомињала није, како је рекао, од надлежних тијела, нагласивши да Хрватска поштује законе, на шта је Швеђанка одговорила да је током своје, како је рекла, "врло кратке" посјете граници БиХ и Хрватске и сама видјела 25 случајева пребацивања миграната.

Пленковићу су и други европарламентарци пребацивали понашање Хрватсе с мигрантима, а он је одговорио да "Хрватска неће допустити да буде држава која ће бити неформални хотспот", да се Хрватска није као друге државе одлучила за изградњу барикада и бодљикаве жице, већ да се "Хрватска, европска и будућа граница Шенгена" штити са 6500 полицајаца.

- Рјешење је заштита спољне границе, посебно оне између Турске и Грчке на којој креће источно-медитеранска и западнобалканска рута - рекао је Пленковић.

Додао је да и Европа може да дјелује на кризним подручјима с хуманитарном помоћи, економском снагом, посредовањем у сукобима и другим алатима.

Предсједница групе Зелених, Ска Келер у ЕП-у, је након Пленковићевог представљања хрватских приоритета за предсједање ЕУ говорила о извјештајима о насиљу и злостављању које хрватска полиција чини над илегалним мигрантима на граници са БиХ.

Келер је у свом обраћању на пленарној сједници ЕП рекла да се приликом поступања према мигрантима на граници БиХ и Хрватске, уништава њихова имовина, да их туку, па чак и, како је рекла, пуцају на њих из ватреног оружја, а да хрватска Влада то није ни зауставила, ни истражила.

- То није прихватљиво ни у једној чланици ЕУ, али ни у једној држави било гдје - рекла је Нијемица и закључила: Хрватске границе су европске границе. Што се тамо догоди је одговорност свих. Нећемо окретати главу од тога.

Пленковић је на то рекао да је Хрватска у третману миграната, да поштује све хрватске и европске законе и међународне конвенције те да ниједну од тих оптужби не треба узети, како је рекао, "здраво за готово".

- То кажем као неко ко је посјетио то подручје границе између Хрватске и Босне и Херцеговине и у потпуности схвата какав је терен и какви су услови - рекао је он и додао да се све притужбе на понашање хрватске граничне полиције истражују.