X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
14/01/2020 |  17:29 ⇒ 17:30 | Извор: СРНА

Суђење Дрековићу: Самостално доношене одлуке о употреби артиљерије

Некадашњи командант истуреног командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на подручју Бјелимића Хамид Селимовић изјавио је данас у Суду БиХ да је био задужен "за организовање одбране" на том подручју и да је, по потреби, могао самостално донијети одлуку о употреби атриљеријског оруђа мањег домета.
Суђење Дрековићу - Фото: РТРС
Суђење ДрековићуФото: РТРС

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, Селимовић је рекао да је од 13. јуна 1995. године, од када је званично постављен на ту дужност наредбом команданта корпуса Дрековића, својим подређеним шест пута издао усмену наредбу за отварање ватре на припаднике Војске Републике Српске.

- Углавном се то дешавало ноћу, када би уочили кретање колоне српске војске према Бјелимићима или Трескавици - навео је Селимовић.

Овај свједок Тужилаштва БиХ потврдио је да је своја задужења у Оџацима, на подручју Бјелимића, извршавао у складу са наредбама Дрековића, од којег су му наређења из команде у Јабланици стизала принтаном везом.

Селимовић је објаснио да је Дрековићева наређења прослијеђивао помоћнику команданта за атриљерију Едину Чајићу који их је реализовао како је написано у наредби.

- Све наредбе су извршаване, о чему су помоћници команданата свих јединица редовно писмено информисали команду корпуса. Мајор Мустафа Шкампо је на Бјелимићима водио ратни дневник о кориштењу атриљеријског оруђа и броју испаљених граната који је достављао команди - рекао је свједок, додајући да су углавном дјеловали на подручју врхова Трескавице.

Према његовим ријечима, Дрековић је на Бјелимиће дошао само једном, када је са командантима свих јединица и њиховим помоћницима разговарао о њиховом положају.

Свједок је навео да су из команде корпуса добијали планске документе о вођењу операција из свих области који су се доносили на састанцима у Јабланици.

Током свједочења, Селимовић је рекао да је Дрековић захтијевао "поштивање планских прописа и женевских конвенција, те да никада није одобрио употребу артиљерије ван утврђеног плана", додајући да он лично није имао сазнања да се појединци нису придржавали тог наређења.

Он је изјавио да су имали обавјештајне податке да је у Калиновику била стационирана српска војска и полиција, те да су "непосредним посматрањем видјели хеликоптере којим су, уз подршку Специјалне полиције, превожени српски војници према њиховим положајима на Бјелимићима и Трескавици".

Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Наставак суђења заказан је за 28. јануар.