latinica  ћирилица
16/01/2020 |  07:57 ⇒ 10:12 | Аутор: СРНА

Некажњени злочин над Србима - 27 година од страдања у Ћосићима и Скеланима

У сребреничком селу Ћосићи данас ће бити служен парастос Србима, мјештанима тог села, које су прије 27 година побили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице под командом Насера Орића.
Страдање Срба - Фото: РТРС
Страдање СрбаФото: РТРС

Након Ћосића биће служен парастос у Скеланима код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало трагичног 16. јануара прије 27 година.

Према саопштењу Борачке организације Сребреница, парастос ће бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а након тога биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја.

Тиме ће се подсјетити на српске жртве и обиљежити 27 година од страдања Скелана и великог броја мјештана овог насеља и сусједних заселака.

Парастосу ће присуствовати предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

Муслиманске јединице ушле су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча...

Тог дана убијено је 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима је неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима.

За ове злочине почињене над српским цивилима у Скеланима и околини још нико није одговарао.