X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Моја Јахорина
16/01/2020 |  09:26 ⇒ 10:53 | Извор: СРНА

За здравство 90 милиона КМ више него лани

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је буџет ресорног министарства за ову годину око 212 милиона КМ, а то је за 90 милиона КМ више него лани, што указује на опредјељење Владе да ову област уреди на најбољи могући начин.
Ален Шеранић - Фото: СРНА
Ален ШеранићФото: СРНА

Циљ је да услуге у здравству и социјалној заштити буду квалитетно организоване и доступне свим грађанима, истакао је Шеранић.

Нагласио је да највећи сегмент повећања буџета представља то што је ово министарство преузело трансфер средстава из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите која се издвајају за лица која су била на евиденцији Завода за запошљавање.

Појаснио је да су новим Законом о здравственом осигурању та лица прешла на евиденцију Фонда здравственог осигурања, што је додатних 57,6 милиона КМ у буџету Министарства.

- Са друге стране, сходно одлукама Владе о инвестицијама у области здравства, буџет се повећао и по тој ставци, што подразумијева наставак активности унапређења рада болница, прије свега у Фочи, те на изградњи болнице у Добоју и Зворнику - навео је Шеранић.

Планиране су двије инвестиције у Универзитетски клинички центар Републике Српске за рјешавања проблема паркиралишта и у вези са покретањем поступка изградње новог објекта за онкологију.

Шеранић је напоменуо да су планирана и већа издвајања када је ријеч о правима из области дјечије заштите, сходно измјенама Закона о социјалној заштити и Закона о дјечијој заштити, које су усвојене крајем прошле године.

- Један од значајнијих планова за ову годину је покретање кардиохирургије у Републици Српској, те очекујем да овај пројекат буде веома успјешан - рекао је министар.

Припреме за увођење првог скрининг програма за рак дојке

Шеранић каже да очекује да наредне године буде установљен републички скрининг програм усмјерен на превентивно дјеловање код грађана.

- Врло брзо ћемо ићи у припрему првог скрининг програма, а одлучили смо се да то прво буде за карцином дојке. Такође, морамо направити план шта са онима код којих се открије одређено обољење, како им приступити и омогућити да што прије уђу у здравствени систем и ураде потребне прегледе - наводи министар.

Напоменуо је да је то захтјеван организациони пројекат за чију су реализацију потребна законска рјешења, али и новац.

Када је ријеч о законским рјешењима, навео је да је у плану доношење пакета закона у области здравства који ће допринијети бољем функционисању здравственог система у Српској.

- Постоје бројна питања која ћемо разматрати током цијеле године и дискутовати о њима са партнерима, те очекујем да ће то бити кључна ствар у овој години, уз јасну опредијељеност Владе и Министарства финансија да ријешимо оно што највише оптерећује здравствени систем - дуговања која поједине здравствене установе онемогућавају да нормално функционишу - рекао је Шеранић.

Транспарентне листе чекања

Када је ријеч о листама чекања у здравственим установама, Шеранић каже да је то механизам који се користи свуда у свијету када је ријеч о здравственој заштити.

- Суштина је да листе чекања буду транспарентне. Намјеравамо да кроз нови закон о здравственој заштити, ради транспарентности, регулишемо ову област, без обзира на то да ли листу чекања воде здравствене установе или Фонд здравственог осигурања - истакао је Шеранић.

Према његовим рјечима, циљ је да одређена популација, као што су пацијенти који болују од најтежих обољења или радно способно становништво, што прије прође кроз здравствени систем и заврши све што је потребно да би добила терапију или наставила са радом.

- Нови закон о здравственој заштити, осим транспарентности листа чекања и одређених права пацијената, дефинисаће и јасну позицију и одговорност рада директора здравствених установа са циљем стандардизације установа, те звања и компетенција - рекао је Шеранић.

Када је ријеч о одливу кадра у области здравства, Шеранић је навео да су анализе показале да у највећем броју одлазе медицинске сестре и техничари, те доктори специјалисти.

- Међутим, подаци показују њихов одлазак из јавних здравствених установа, што не значи да су напустили Републику Српску. Трећина кадра остаје у Српској у приватним здравственим установама или из примарне пређе у секундарну заштиту - указао је Шеранић.

Нагласио је да је неопходно наћи модел према којем ће се унапређење положаја радника односити на оне који носе највећи терет у здравственом систему. Министар је навео да с тим у вези разговарају са синдикатима, као и да су развијени и одређени модели који ће бити предложени синдикату.

Када је ријеч о трезорском начину пословања здравствених установа, Шеранић је напоменуо да ће Министарство наставити да ради на активностима увођења овог начина пословања у домове здравља, за шта је неопходно ријешити одређене обавезе и дуговања ових установа из претходног периода.

- Поједине установе не могу да пређу на трезорски начин пословања ако им се не ријеше обавезе које вуку из претходног периода јер би се у супротном локалне општине довеле у неповољан положај када је ријеч о организовању њиховог буџета - појаснио је Шеранић.

Истакао је значај партнерског односа и сарадње општина, здравствених установа и Владе у рјешавању овог питања.

- Прошле године смо процијенили да су заводи за трансфузијску медицину и за судску медицину спремни да уђу на трезорски начин пословања, што је и урађено, а ове године ће домови здравља у Дервенти, Братунцу и Прњавору - рекао је Шеранић.

Говорећи о реализованим активностима у прошлој години, Шеранић је изразио задовољство јер су унапријеђена права најосјетљивије популације у Републици Српској.

- Прије свега, ту је увођење права на личну инвалиднину и за категорије које смо проширили у односу на ранији период - рекао је Шеранић и нагласио значај права у области дјечије заштите, која су, такође, проширена.

Министар је истакао да је задовољан што је у вријеме великих изазова одржан систем здравствене заштите у Српској, имајући у виду да у свијету трошкови здравствене заштите расту од пет до осам одсто.