X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
18/01/2020 |  20:32 | Извор: СРНА

Каран: Споразум за мир потпада под ингеренцију међународног права

Генерални секретар Владе Републике Српске Синиша Каран рекао је вечерас да је Општи оквирни споразум за мир у БиХ мировни споразум међународног карактера и да га евентуално могу мијењати или ставити ван снаге само уговорне стране.
Синиша Каран - Фото: РТРС
Синиша КаранФото: РТРС

Каран је навео да овај споразум потпада под ингеренцију међународног јавног права, односно Бечку конвенцију, која говори о међународним уговорима.

- Када имате овако категорисан уговор, онда је јасно да га евентуално могу мијењати или ставити ван снаге само уговорне стране. То су тада биле Савезна Република Југославија, Хрватска и БиХ, која је у основи представљала Бошњаке, и пет великих земаља, које су били свједоци - рекао је Каран за Алтернативну телевизију.

Он је истакао да се мировни споразум може посматрати са више аспеката, а превасходно са правног.

- Кључно је да су у свих 11 анекса учесници као стране Република Српска и Федерација БиХ. У јавности се мисли на анекс четири, а говори о Дејтонском мировном споразуму који је много шира цјелина. Анекс четири, односно Устав БиХ је једини сегмент споразума који је промјењив - додао је Каран.

Према његовим ријечима, овај анекс је већ власништво домаћих институција.

- Теоретски када би ван снаге био стављен Општи оквирни споразум за мир у БиХ могао би остати анекс четири уз сагласност оних који га примјењију, а то су ентитети - објаснио је Каран.

Он је нагласио да је мијењање Дејтонског споразума у интересу оних који мисле да ће тиме остварити нешто што нису могли.

- Да се разумијемо, они су нешто остваривали дјеловањем међународне заједнице у БиХ. Било је неколико покушаја промјене Устава БиХ, јер смо имали три амандмана за Брчко дистрикт, затим и априлски пакет - подсјетио је Каран.

Он је напоменуо да су Бошњаци сматрали да је Устав БиХ ограничење за функционисање земље.

- Они су инсистирали у априлском пакету да се без ентитетског гласања доносе сви закони у БиХ, који иду према ЕУ. Њима је била потребна сутиација у којој би потпуно минимизирали ентитете као федералне јединице, капацитете конститутивних народа и да уђемо у промјену државног уређења у правцу унитаризације у којој би већински народ био доминантан и елиминисао право мањинских народа да буду конститутивни - каже Каран.

То је, додао је, дирање у биће БиХ и свако ко се на овакав или сличан начин бави промјеном директно је против БиХ и води ка њеном нестанку.

Он је подсјетио да је високи представник само један од извршних елемената дјеловања међународне заједнице и да је синоним по коме се каже да БиХ није суверена држава и да је држава посебног међународног протектората и њена власт није највећа, него високог представника.

- Међународна заједница дјелује 30 година на овим просторима, још од распада Југославије, па у рату до Дејтонског споразума. Они су посредством високог представника до 2003. године промјенили стварну уставну слику БиХ и начинили раскорак између нормативног и онога што је наша уставна стварност - додао је Каран.

Он сматра да високи представник и утицај међународне заједнице морају нестати из БиХ како би два ентитета и три конститутивна народа били суверени.