Скендер Куленовић - писац велике поеме о страдању Козарчана и "рудар језика"
Његова најпознатија дјела су: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера", сонети "Оцвале примуле".
Други велики српски писац Данило Киш написао је есеј о Куленовићу. "Залазио је у најдубље слојеве нашег богатог језика и у својим пјесмама и у прози", истакао је тада Киш.
Скендер Куленовић рођен је 2. септембра 1910. године у Босанском Петровцу, гдје је завршио основну школу. Након наглог осиромашења његове беговске породице аграрном реформом, прелази у мајчино родно мјесто Травник.
Ту је као спољни ученик завршио Језуитску гимназију. Већ у трећем разреду гимназије јавио се првим књижевним радом, збирком сонета "Оцвале примуле".
Студирао је право на Загребачком универзитету, али је студије напустио и посветио се новинарству.
Године 1941. ступа у Први партизански одред Босанске Крајине. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Због великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана.
Послије Другог свјетског рата био је директор драме у сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета".
Био је ожењен Вером Црвенчанин Куленовић, првом женом филмским режисером у Југославији, са којом је имао двоје дјеце - Вука Куленовића, композитора, и Биљану Куленовић, балерину.
Умро је 25. јануара 1978. године у Београду.