latinica  ћирилица
27/01/2020 |  11:11 | Аутор: СРНА

Цијене на инотржишту ниже за 0,1 одсто

Цијене произвођача индустријских производа из Републике Српске на страном тржишту у децембру прошле године су у односу на новембар у просјеку ниже за 0,1 одсто, док су у том периоду цијене индустријских производа на домаћем тржишту остале непромијењене, подаци су Републичког завода за статистику.
Републички завод за статистику - Фото: РТРС
Републички завод за статистикуФото: РТРС

Посматрано према намјени потрошње, у децембру прошле године, у односу на новембар, највеће процентуално повећање од 0,3 одсто регистровано је код цијена интермедијалних производа.

На страном тржишту су у том периоду, посматрано према подручјима индустријске производње у прерађивачкој индустрији, цијене остале на истом нивоу, док је у осталим подручјима дошло до њиховог процентуалног снижења, а није регистрован процентуални раст цијена.

На домаћем тржишту, посматрано према намјени потрошње, у децембру прошле године је у односу на новембар највећи процентуални раст цијена од 0,5 одсто био код нетрајних производа за широку потрошњу.

Посматрано према подручијима индустријске производње, у посматраном периоду је на домаћем тржишту највећи процентуални раст цијена од 3,8 одсто забиљежен у снабдијевању водом, канализацији, управљању отпадом и дјелатности санације животне средине.

Економиста Ђурђица Стојадиновић рекла је Срни да је до снижења цијена на инотржишту дошло и због захтјева за снижавањем трошкова производње инопартнера привредних друштава из Републике Српске, који долазе првенствено из западноевропских земаља погођених рецесијом или смањеном привредном активношћу.

- То је очито када се види да је највиши процентуални пад био код цијена интермедијалних производа, односно компоненти које можемо сматрати готовим производом наших фирми, а које њихови инопартнери уграђују у своје производе или користе за даљу прераду. За очекивати је да се у скорије вријеме повећају захтјеви за смањењем општих трошкова - навела је Стојадиновићева.

Стојадиновићева је истакла да ту треба додати и систем валутног одбора, односно фиксног курса КМ за евро, што је непогодно за извознике из БиХ јер смањује кориштење цјеновне еластичности.