Грајф: Јасеновац је балкански Аушвиц
- Павелићеви злочинци су уживали у убијању, вољели су крв. Нијемци осмислили ликвидације, да не испрљају руке - истакао је он.
Грајф је, анализирајући систем концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац, у својој мултидисциплинарној студији истражио је злочине у овим логорима, њихове сличности и разлике. Закључио је: Јасеновац је балкански Аушвиц. Тако је и насловио монографију која је, уз подршку Министарства спољних послова Србије, преведена и на српски језик.
- Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске саосјећајности. Ни милости није било. Био сам изненађен колико су слични, али и колико се разликују. Разлика између Аушвица и Јасеновца је у томе што су усташе уживале у убијању својих жртава, док су Нијемци користили гасне коморе, убијали су их стерилно, нису жељели да им жртве буду пред очима. Усташе су, међутим, уживале да виде нечију патњу, нечији посљедњи удах. Уживале су у убијању. Оне су обожавале смрт - изјавио је за Новости професор Грајф.
У тој студији, првој компаративној анализи Јасеновца и Аушвица у свјетској историографији, на око 700 страна професор Грајф је описао 57 усташких метода убијања и мучења људи.
- Уз поклич "За дом спремни", усташе су своје жртве, прије свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вјешале их, чупале им гркљане, одсијецале тестисе, вадиле им дијелове утробе, убијале труднице струјом... Дјечије главе разбијале су о зидове. За све ове методе свирепог убијања које су примјењивале усташе у Јасеновцу постоје докази. Усташе су, очигледно, жељеле да надмаше злочине Нијемаца, и у Јасеновцу су у томе и успјеле. Нијемци су покушали да не испрљају руке. Њихова филозофија убијања је била: убијмо људе на веома чист начин. Шта то значи? Ми никада нећемо држати жртву у својим рукама. Никада нећемо испрљати руке њеном крвљу. Убијаћемо на технички, индустријски начин. Тако су осмислили индустријализацију смрти. Нови систем је радио као фабрика с гасним коморама у којима није било директног контакта убице са жртвама - навео је Грајф.
Ипак, врхунац усташких злодјела су концентрациони логори за дјецу, које ниједан њемачки логор није имао. Логори у којима су дјеца изгладњивана до смрти типично су усташко откриће, које потврђује најмонструознији, непоновљив злочин, нагласио је доктор Грајф.