Линта: Законом укинути стране судије у Уставном суду БиХ
- Уставни суд БиХ је својом срамном одлуком прогласио неуставним Закон о пољопривредном земљишту Републике Српске с намјером да сво пољопривредно земљиште буде имовина БиХ, а не Републике Српске - истакао је Линта.
Он је у саопштењу навео да је апсолутно јасно да је ријеч о безочном и анитуставном отимању територије Републике Српске са циљем њеног урушавања и стварања унитарне и централизоване БиХ у којој би српски народ доживио ново угњетавање, прогон и страдања.
- Бројне чињенице потврђују да Уставни суд својим антидејтонским одлукама производи нестабилност и шири неповјерење и продубљује подјеле између српског и бошњачког народа - оцијенио је Линта.
Он је подсјетио да је Уставни суд БиХ у ранијем периоду, између осталог, оспорио грб /двоглави орао са четири оцила/ и химну /"Боже правде"/ Републике Српске.
- Добро је познато да Уставни суд БиХ у предметима који се тичу апелације за оцјену уставности доноси политичке одлуке путем прегласавања - нагласио је Линта.
Тројица страних судија заједно са двоје бошњачких су, подсјећа Линта, у суштини политички инструменти СДА и других бошњачких странака и високог представника који доносе одлуке на штету Републике Српске и српског народа.
- На тај начин се крши једно од темељних европских вриједности владавина права и систематски подрива Дејтонски споразум - навео је Линта.
Уставни суд БиХ, сматра Линта, не може бити легитиман и независан док су тројица судија странци које именује предсједник Европског суда за људска права без сагласности домаћих институција.
Он је подсјетио да су, према Уставу БиХ, стране судије требале да престану са радом након петогодишњег прелазног периода и да се након тога донесе закон о Уставном суду.
- Међутим, СДА и друге бошњачке странке скоро двије деценије блокирају доношење закона којим би се укинуле стране судије и на тај начин шаљу поруку да никад нису одустале од ратних циљева Алије Изетбеговића - навео је Линта.
Уставни суд БиХ утврдио је да је Устав БиХ супротан члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске којим је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске.
Суд сматра да је ријеч о "искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине".
Народна скупштина Републике Српске лани је усвојила Закон о пољопривредном земљишту којим је дефинисано да је државно пољопривредно земљиште својина Српске.