X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
17/02/2020 |  15:18 ⇒ 21:03 | Извор: РТРС

Цвијановић: БиХ у перманентној кризи

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас у обраћању на посебној сједници Народне скупштине да је БиХ у перманентној кризи.

- И ове околности, у којима је сазвана ова посебна сједница Народне скупштине Републике Српске, су околности политичке кризе. Таман кад нам се учинило да има краја политичкој блокади намјерно изазваној од стране СДА, која је 14 мјесеци након избора спречавала формирање власти на нивоу БиХ у складу са изборном вољом грађана Републике Српске, али и грађана Федерације БиХ, дошла је нова криза изазвана одлуком Уставног суда БиХ која се односи на пољопривредно земљиште у Републици Српској - навела је Цвијанвићева.

Она је рекла да је у разговорима са странним представницима о одуговлачењу формирања власти на нивоу БиХ, већина њих "навијала" за успостављање власти јер би то значило какво-такво кретање на европском путу, или барем неки кредибилитет зрмље, али да је било и оних који су говорили да су важнија нека друга питања од формирања власти, а чак и то да је политички легитимно не формирати власт.

- У реду, прихватам да демократија располаже различитим алатима и сами бирамо које ћемо користити. Сад, кад су српски представници одлучили да на нивоу БиХ не учествују у одлучивању или да спријече пропусност одлука онда кад из процедуралних разлога морају одлучивати, јер би то умјесто њих учинио неко други, очекујем од истих тих страних представника да кажу да је и то политички легитимно и да је и то један од демократских алата, пошто и јесте тако - истакла је предсједница Српске.

Она је рекла да очекује да ни сад не износе критику, јер нису раније критиковали ни друге.

- О томе зашто је БиХ оваква - заробљена, неинвентивна, некреативна, неспособна да гледа лијево-десно, напријед-назад тражећи прилику да уради нешто добро за грађане два ентитета, зашто је неспособна да, осим хистерично, комуницира са сусједима, зашто има потребу да глуми неку важну државу, а није у стању да ријеши било шта у корист грађана, дало би се много шта рећи - оцијенила је Цвијановићева.

Цвијановићева је истакла да је БиХ једно дубоко унесрећено друштво јер није добило прилику да се развије као истинска мултиетничка заједница спремна да трауме прошлости претвори у шансе будућности, додавши да би било коректно и исправно да се утврди одговорности и коначно каже колико је ко - странци, Бошњаци, Срби и Хрвати - допринио нереду у којем живи БиХ.

- Данашња реалност је таква су Срби исфрустрирани сталним настојањем да се укине њихов идентитет и да се у континуитету насилно умањује уставни капацитет Републике Српске. Хрвати су исфрустрирани чињеницом да не могу обезбиједити своје представљање у складу са уставним принципом заштите колективних права јер су у неколико наврата Бошњаци изабрали хрватског члана Предсједништва БиХ. Бошњаци су незадовољни јер БиХ није цијела - њихова. Можда им је обећана, али је нису добили - навела је она.

Цвијановићева је нагласила да је истина да су им многи помагали да је накнадно добију јер се раније одлукама високих представника, а касније одлукама Уставног суда БиХ настојало од БиХ направити држава која би по форми била грађанско друштво, а по својој суштини била би заправо по мјери Бошњака.

Наводећи да недавно усвојена Декларација СДА говори управо о томе, Цвијановићева је подсјетила да су реакције страног фактора биле запањујуће благе и млаке, а требало им је чак неколико дана да сроче било какву реакцију одмјеравајући ријечи да не би случајно биле једнако оштре као оне које по правилу упућују на рачун политичких партија или институција Републике Српске.

- Ова декларација СДА врви од антидејтонских рјешења и упозоравајућа је, а објашњење странаца је било да је то најобичнији политички памфлет - рекла је Цвијановићева.

Она је упитала зашто им онда декларације партија из Републике Српске нису обични политички памфлет, већ на основу тих памфлета санкционишу политичаре.

- Данашња посебна сједница Народне скупштине Републике Српске сазвана је с намјером да ми као Република Српска кажемо како гледамо на све то, а у свјетлу најновије одлуке Уставног суда БиХ и чињенице да се у посљедње двије и по деценије континуирано настоји урушити Република Српска, њен идентитет, институционални капацитет, као и припадајући ниво надлежности, који је загарантован Дејтонским споразумом и свим његовим анексима, а посебно Анексом четири који представља Устав БиХ - појаснила је предсједница Републике.

Она је подсјетила да је у новембру 2019. године Народна скупштина разматрала Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске у БиХ и да је на основу скупштинских закључака Влада Српске израдила Акциони план за заштиту уставних надлежности Српске, уз анализу начина преноса надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, утврдила мјере за спречавање даљег преноса надлежности, као и мјере за враћање оних ингеренција које су од Дејтона до данас на различите начине пренесене на ниво БиХ.

- У фокусу расправе тог скупштинског засједања била су нелегална урушавања Дејтонског споразума и Устава БиХ, те положај Републике Српске и српског народа у оквиру антидејтонски трансформисане БиХ. Јасно је да ове антидејтонске операције нису БиХ учиниле успјешнијом државом, већ напротив довеле су је у сасвим супротно стање - закључила је предсједница Републике Српске у уводном обраћању посланицима у Народној скупштини Српске.

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА БиХ - САСТАВНИ ДИО ПРОЦЕСА УРУШАВАЊА ДЕЈТОНА

Предсједница Српске рекла је да је посљедња одлука Уставног суда, којом се оспорава члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, саставни дио процеса дерогирања постојећег уставноправног поретка, те урушавања дејтонских темеља на којима почива БиХ.

- Огромна је штета коју овакви потези наносе Републици Српској, а самим тим и функционисању БиХ и због тога сматрамо да је потребно хитно зауставити процес антиуставног дјеловања појединих институција на нивоу БиХ и вратити се Уставу и уставним рјешењима - рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је напоменула да ова одлука још није објављена, констатујући да је већ довољно алармантно што, према саопштењу суда, одређује да се "у регулисању питања државне имовине ради о искључивој надлежности БиХ".

- То значи да су судије Уставног суда БиХ занемариле чињеницу да су у члану 3. Устава БиХ, којег су дужни да штите, експлицитно набројане надлежности заједничких институција на нивоу БиХ, а да се ниједна од њих ни приближно не односи на државну имовину. У истом члану Устава јасно је наведено и то да 'ентитетима припадају све функције и овлашћења, која овим Уставом нису изричито дата институцијама БиХ - нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да насупрот овим, очито намјерним превидима Уставног суда, стоји јасна уставноправна чињеница да је Дејтонским мировним споразумом успостављен територијални принцип који је имовину приписао оном субјекту на чијој се територији налази - значи ентитетима.

У уводном излагању Цвијановићева је подсјетила да је Амандманом 32 на Устав Републике Српске из 1998. године, којим је мијењан члан 68 Устава Српске, регулисано да Република Српска, између осталог, уређује имовинске и облигационе односе, те врши заштиту свих облика имовине.

Будући да је управо Уставни суд БиХ раније утврдио да је ова одредба Устава Републике Српске у складу са Уставом БиХ, а да је исто то потврдила и Венецијанска комисија у свом Мишљењу, каже Цвијановићева, намеће се закључак да Уставни суд БиХ посљедњом одлуком није прекршио само Устав и правни поредак у БиХ, већ и своју претходну одлуку.

Она је рекла да је с циљем бољег разумијевања имовинско-правне проблематике у БиХ, потребно поменути неколико ствари, а најприје то да је 2001. године у Бечу закључен међународни Споразум о питању сукцесије о расподијели имовине бивше СФРЈ који је потом и ратификован у свим земљама потписницама, као и да су до марта 2005. године, овом имовином у БиХ несметано управљали и располагали надлежни органи Републике Српске и ФБиХ - и то у Републици Српској на основу већ поменутог члана 68 Устава Републике Српске, којим је прописано да Српска уређује и обезбјеђује својинско-правне односе и врши заштиту свих облика својине.

Предсједница Српске је подсјетила да је у марту 2005. године, високи представник наметнуо три закона о привременој забрани располагања државном имовином - БиХ, ФБиХ и Републике Српске, дефинишући да је то, када је ријеч о Републици Српској, непокретна имовина која припада БиХ на основу међународног Споразума о сукцесији, као и непокретна имовина на којој је право располагања имала СР БиХ до 31. децембра 1991. године, а која се сматра власништвом или посједом било којег нивоа власти или јавне организације у Републици Српској.

- Супротно томе, високи представник тада није донио Закон о привременој забрани располагања државном имовином Брчко Дистрикта, већ је уз супервизију истог, Брчко Дистрикт донио Закон о јавној имовини и сва имовина, осим имовине у приватном власништву, припала је Брчком што указује на различит и крајње недосљедан приступ високог представника о истом правном питању - истакал је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, предвиђено је да ови наметнути закони остану на снази до ступања на снагу закона којим се уређује спровођење критеријума који ће се примјењивати за утврђивање имовине која је у власништву БиХ, ФБиХ и Републике Српске, а на основу којег ће Савјет министара и владе оба ентитета закључити Споразум о расподјели те имовине потребне за све нивое власти.

С тим циљем Савјет министара је већ 2004. године формирао Комисију за државну имовину, утврђивање и расподјелу државне имовине, одређивања права и обавеза БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ у управљању државном имовином.

- Али с обзиром на то да Комисија у првих пет година није успјела усагласити текст закона, па није ни упућен Савјету министара, Народна скупштина Републике Српске је усвојила Закон о статусу државне имовине, која се налази на територији Српске, а под забраном је располагања - додала је Цвијановићева.

Међутим, додала је она, високи представник је налогом од 5. јануара 2011. године обуставио примјену овог закона до ступања на снагу одлуке Уставног суда о наведеном закону.

- По захтјеву Сулејмана Тихића за оцјену уставности овог закона, Уставни суд је утврдио да "Република Српска нема уставну надлежност да регулише правну материју која је предмет статуса државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања", али том приликом није одлучио ко је власник те имовине. Дакле, Уставни суд није експлицитно рекао да Република Српска није власник имовине, али јој је забранио да њоме управља, што наводи на закључак да Уставни суд има намјеру да имовину Републике Српске прогласи имовином БиХ - указала је Цвијановићева.

У образложењу ове одлуке, Уставни суд, између осталог, наводи да је и високи представник констатовао да Устав БиХ не садржи изричите одредбе о томе како државна имовина мора да буде подијељена између различитих нивоа власти, што је у свом Мишљењу потврдила и Венецијанска комисија.

С друге стране, нагласила је Цвијановићева, Парламентарна скупштина БиХ никада није донијела ниједан пропис из области имовинско-правних односа.

- Сви прописи из те области, по принципу подјеле надлежности утврђене Уставом БиХ, у искључивој су надлежности ентитета, а примјер су Закон о стварним правима, Закон о премјеру и катастру и други прописи из ове области. Имајући то у виду, поставља се питање како је суд могао донијети одлуку без материјалног прописа? Такође, ова одлука је сасвим супротна одлуци истог тог суда број У-5/98 /по апелацији Алије Изетбеговића/ којом је мериторно одлучено да су Република Српска, односно ентитети, искључиво надлежни по принципу подјеле власти да регулишу имовинско-правне односе у складу са чланом 68, став 6 Устава Републике Српске - прецизирала је Цвијановићева.

Она је констатовала да је сасвим јасно да је Уставни суд БиХ у два потпуно иста случаја одлучио другачије јер је прво потврдио право власништва земљишта Републици Српској, а онда је то право ограничио.

- Чим постоји намјера да се једно право ограничи, постоји и намјера да се то право одузме - истакла је Цвијановићева.

У погледу позивања на правни континуитет, предсједник Републике је подсјетила да је Анекс четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ у члану 1 преименовао ранију Републику БиХ у БиХ што је њено ново званично име без било какве одреднице, те регулисао да ће она наставити своје правно постојање по међународном праву и у оквиру признатих граница, али са сасвим новом унутрашњом структуром у складу са новим одредбама, то јесте одредбама дејтонског устава.

- То јасно упућује да нема унутрашњег правног континуитета јер је БиХ добила сасвим нову унутрашњу структуру. Та унутрашња структура је регулисана тако да су надлежности БиХ таксативно набројане, док све друге које нису изричито додијељене институцијама БиХ припадају ентитетима. Питање регулисања имовине није додијељено институцијама БиХ, што значи да то право припада искључиво ентитетима, те је и регулисано чланом 68, став 1, тачка 6 Устава Републике Српске. А, како је високи представник 2005. године донио три закона о забрани располагања имовином, он је грубо прекршио Дејтонски споразум, односно уставно начело да су ентитети власници територија и да на основу уставне надлежности имају право да регулишу имовинско-правне односе и располажу имовином - појаснила је Цвијановићева.

Такође, додала је она, и саме одлуке истог Уставног суда БиХ којима се једном потврђује ово право, а други пут се оно ограничава, потврђују кршење устава од оног ко би требало да буде његов заштитник, али и доводи грађане и институције у стање правне несигурности.

- Кредибилитет Уставног суда БиХ је евидентно урушен усљед недосљедности и контрадикторних одлука, те због чињенице да је себи нелегално присвајао улогу уставотворца, умјесто тумача Устава и заштитника уставности, али и признања једног од бивших судија да су прије доношења одлука морали да се консултују са високим представником. Да би нам ускратили право да говоримо о овим недопустивим девијацијама, обично нам као аргумент наводе да су Уставни суд БиХ и високи представник дејтонске категорије. Тачно, али то да је Уставни суд БиХ дејтонска категорија не даје му право, баш као ни високом представнику, који је такође дејтонска категорија, да крши Дејтонски споразум и дејтонски устав, а они су то чинили - истакла је Цвијановићева.

Она је закључила да грађани онда могу с правом да поставе питање зашто би неко други био уопште дужан да поштује одлуке таквог суда.

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА БиХ НЕСПРОВОДИВА

Предсједница Републике Српске поручила је да је неспроводива одлука Уставног суда БиХ према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, нагласивши да је парадоксална чињеница да се та институција претворила у носиоца антидејтонских и антиуставних активности у БиХ.

Цвијановићева је рекла да је потпуно јасно да је Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, додатно усложнио ситуацију у погледу имовине и онако компликоване односе у БиХ.

- Чули смо изјаве бошњачких политичких првака и функционера о обавезности спровођења одлука Уставног суда БиХ. Ово је прилично лицемјерно знајући да је у ФБиХ остало на десетине неспроведених или тек дјелимично спроведених одлука уставног суда на федералном и на кантоналном нивоу. С друге стране, често од истих тих политичара слушамо како Дејтонски споразум није шведски сто одакле свако узима оно шта хоће. И то је лицемјерно, јер су управо они склони послуживању са шведског стола - нагласила је она.

У прилог тој тврдњи, Цвијановићева је навела примјер Анекса два Дејтонског споразума који регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно од саме граничне линије накнадним споразумом ентитета.

- Само три одсто граничне линије је обрађено, а знамо колико су грађани који живе на простору међуентитетске линије разграничења имали разних имовинско-правних и административних проблема. Ово питање није никад ријешено јер су то блокирале бошњачке партије из ФБиХ иако је Влада Републике Српске предузимала кораке и иницирала извршење ове дејтонске обавезе - подсјетила је она.

У уводном излагању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, Цвијановићева је истакла да је данашња БиХ настала међународним уговором као високодецентрализована заједница два равноправна ентитета.

- Дејтонским споразумом су Република Српска, која је проглашена 9. јануара 1992. године, значи прије рата, и ФБиХ, тада под другим именом, која је настала 18. марта 1994. године, дакле током рата, пренијеле одређени дио права и обавеза на заједничке институције - подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је суверенитет, као највише право у одлучивању, остао у ентитетима који су настали прије заједничке државе, а која је њиховом сагласношћу формирана крајем 1995. године, истакавши да до тада није постојала никаква БиХ у садашњим оквирима, а она која је постојала није имала ниједан од три основна критеријума државности - ни становништво, ни територију, нити суверену власт у границама на које је претендовала.

- Колико је тадашња Република БиХ била непостојећа, а дејтонска БиХ без икаквог унутрашњег правног континуитета, понајбоље илуструје Одлука Уставног суда Републике БиХ број 47/92 од 8. октобра 1992. којом се проглашава "неважећом тзв. Република Српска". Да постоји унутрашњи правни континуитет Републике БиХ, онда не би та "поништена" Република Српска била преговарач и потписник Женевских и Њујоршких приниципа, нити свих 12 анекса Дејтонског споразума, а била је - подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је данашња БиХ формирана захваљујући томе што је Дејтонским споразумом успостављена потпуно нова унутрашња структура заједничке државе, начин избора, доношења одлука, те функционисања органа, у складу са Женевским и Њујоршким принципима из септембра 1995. године.

Цвијановићева је истакла да је Република Српска дала сагласност на оснивање такве нове државе само зато што је она, као Република Српска, међународно верификована Дејтонским споразумом као равноправан ентитет, те због бројних уставних гаранција које подразумијевају једнакост и равноправност конститутивних народа на нивоу БиХ.

- Да су представници Републике Српске у Дејтону знали да ће одмах након потписивања споразума отпочети процес његове ревизије и неуставног развлашћивања Републике Српске, сасвим је сигурно да споразум никада не би био ни потписан, што значи да заједничка држава не би била ни формирана - рекла је она.

Према њеним ријечима, овај процес развлашћивања Републике Српске годинама се дешавао усљед притисака међународног фактора и нелегалним дјеловањем, односно правним насиљем високих представника, а након бројних критика ових недемократских поступака, прибјегло се другој методи - тако што је улогу високог представника постепено преузео Уставни суд БиХ.

- Парадоксална је чињеница да се институција чији је основни задатак да тумачи и штити Устав, претворила у носиоца антидејтонских и антиуставних активности у БиХ. Улогу заштитника уставности, Уставни суд је самовољно замијенио улогом уставотворца, пресуђујући политички и доносећи одлуке које немају правно утемељење - констатовала је Цвијановићева.

Она је указала да о суверености БиХ најбоље говори чињеница да у Уставном суду још сједе троје страних судија који у процесу доношења одлука често имају одлучујућу улогу и чине гласачки блок са бошњачким судијама, најчешће, којим се доносе одлуке супротне постојећем уставу.

- Стране судије су у функцији прегласавања, мијењања дејтонског уставног аранжмана, ограничавања суверенитета БиХ, у функцији спречавања власништва домаћих органа над домаћим процесима, продубљивања неповјерења међу народима и неповјерења у БиХ, а тиме и у функцији дисолуције постојеће државе - закључила је предсједница Републике Српске.

 

ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАВНОГ СУДА ДОВЕЛУ БиХ У ГОТОВО БЕЗИЗЛАЗНУ СИТУАЦИЈУ

Цвијановићева је указала је да је дјеловање Уставног суда као инструмента политичког Сарајева нарушило саме темеље на којима БиХ почива и у комбинацији са ранијим мјерама високих представника довело је земљу у готово безизлазну ситуацију.

- Перманентна криза и бављење истим статусним питањима због упорних насртаја на уставне надлежности Републике Српске одузимају нам енергију за провођење важних редовних послова и реформских активности и неповратно уништавају наду да БиХ може опстати на бази равноправности свих народа или међусобном уважавању - рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да најављене апелације у вези са Законом о стварним правима или оне које се односе на име Републике Српске упућују на нову кризу или боље рећи кризу без краја, те да је зато важно да институције Српске имају јасан одговор.

Предсједница Републике је у уводном излагању нагласила да БиХ не почива на договору, међусобном уважавању и сарадњи, већ на покушајима да се воља једног народа наметне свима осталима уз помоћ страних држављана.

Цвијановићева је указала да без правне сигурности и правних, умјесто политичких одлука правосуђа, не може бити успостављен стабилан и уређен систем.

- Говорити о принципу владавине права, који је једна од најважнијих тековина Европске уније, али и савремене цивилизације уопште, а истовремено дерогирати највиши правни акт земље, напросто није могуће - рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је као предсједник Републике Српске била дужна да сазове састанак представника институција и свих политичких партија да чује њихово мишљење с обзиром да је и ова одлука Уставног суда недосљедна и антиуставна.

Цвијановићева је рекла да се у нормалној држави, у којој Уставни суд функционише у нормалном саставу и који нормално дјелује у оквиру Устава штитећи уставност, не поставља се питање провођења његових одлука.

- Али, у држави у којој један политички функционер, попут Бакира Изетбеговића, признаје да је Уставни суд полуга бошњачке политике и великодушно 'нуди' да се он, бошњачки политичар, одрекне овог суда, у замјену за то да се Република Српска одрекне механизма ентитетског гласања је брутално ругање и судовању и Уставу. Брутално је и ћутање међународног фактора у БиХ на такво опасно присвајање Уставног суда као политичког инструмента једног етницитета или једне политичке партије - указала је Цвијановићева.

Она је додала да је Република Српска навикла да страни представници, у својој пристрасности, упорно ћуте на све што ради бошњачка политика и упорно галаме на све што ради Република Српска и зато је БиХ данас држава у којој столује неповјерење једних према другима, али и неповјерење Срба, а све више и Хрвата према намјерама међународног фактора.

- Да ли су то ствари које треба мијењати - било да је ријеч о реалној слици или перцепцији? У сваком случају треба, али то подразумијева искрен дијалог, којег никад није било, а да ли ће га бити не зависи од нас, већ од бошњачких политичара и страних представника - поручила је Цвијановићева.

Она је нагласила да БиХ нимало неће помоћи то што се дубоки проблеми индивидуализују и персонализују, умјесто да се лијече узроци, нити ће јој помоћи то што се намеће став да је реформа само оно што подразумијева пренос надлежности, умјесто да се третира суштина.

- И ми бисмо вољели да живимо у амбијенту у којем се одлуке судова поштују и у којем би грађани и Републике Српске и ФБиХ уживали правну сигурност. За то је потребно да судови раде у оквиру Устава и закона, а не да доносе неуставне одлуке или да буду под утицајем домаће или стране политике - нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да су девијације присутне не само у погледу Уставног суда БиХ, већ и у оквиру редовног правосуђа.

Цвијановићева је рекла да је земља у којој је могуће да се неки домаћи политичар или страни амбасадор распитује о статусу неког предмета или чак тражи да се покрене поступак против некога, осуђена је на пропаст, као што је осуђен на пропаст и ангажман стране политике којом се брани такво стање.

Према њеним ријечима, држава у којој се за иста дјела ратног злочина припадницима једног народа судило по блажем закону из СФРЈ који је и био на снази у вријеме почињења дјела, а припадницима другог народа по другом, строжем и донесеном годинама након завршетка рата, његовом реторактивном примјеном, показује амбис правосуђа.

- Кад сам о томе разговарала са међународним представницима након такве вишегодишње накарадне праксе, рекли су ми: 'Па, ево прављамо то сад'. Да, а шта је са онима према којима је та штета ретроактивном примјеноим закона учињена, а која није поправљена - упитала је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је такво експериментално и политички мотивисано правосуђе нанијело немјерљиву штету односима између народа у БиХ, угледу међународног фактора у БиХ и кредибилности саме БиХ.

Подсјетивши на структурални дијалог за реформу правосуђа покренутог на иницијативу Европске уније прије 10 година, Цвијановиће је рекла да је она обустављена јер су тако жељели СДА и ОХР који их подржава.

Она је навела да је разлог за деградацију, а потом и потпуну обуставу овог процеса ништа друго до обична манипулација - намјера да се, тобоже, у име заштите државе, уствари заштити цијели корпус неправних рјешења наметнутих од високих представника који су успоставили правосудни систем мимо Устава БиХ.

- Кад кажемо да је нешто неуставно, онда смо оптужени да смо рушитељи државе. Кад кажемо да желимо то неправно и неуставно да реформишемо да би било уведено у правно и уставно, опет смо наводни рушитељи државе јер то не желе ОХР и СДА. Кад кажемо да ЕУ треба да буде храбрија и да у овој држави инсистира на оним рјешењима која имају у својим државама, а не да бране оно што је експериментални хибрид, или кад кажемо да желимо да се примјењује механизам координације, на којем су и они инсистирали, а бошњачке партије упорно желе да га заобиђу, онда нас оптуже да смо против евопских интеграција - констатовала је предсједница Српске.

Она је нагласила да је за европске интеграције више од многих политичара који понављају испразне флоскуле по међународним сећијама и испразним форумима, те да зна да за то треба засукати рукаве и проводити тешке, али праведне реформе, које имају јасан, а не скривени циљ.

- Нажалост, досадашње су служиле више централизацији него јачању наших капацитета за изазове које подразумијева чланство у ЕУ. Функционалност државе се обезбјеђује политичком вољом, а не насилним развлашћивањем. Ми смо заинтересовани за мир, стабилност и очување надлежности и уставног капацитета Републике Српске. То је оквир наше политике. БиХ у којој је могуће истовремено остварити интерес сваког народа, ентитета. БиХ за нас није спорна - нагласила је Цвијановићева.

Она је појаснила да су спорна отимања надлежности која се дешавају под плаштом наводног прављења функционалније државе, а у суштини, она је због таквих интервенција у све горем стању и све болеснија.

- Простор за поправљање овакве атмосфере постоји али није тешко претпоставити да ће бошњачки политичари остати неспремни да ту шансу искористе све док знају да се могу ослањати на странце - било да је ријеч о ОХР-у, који се већ одавно доживљава као правни одјел СДА или страних судија у Уставном суду БиХ који представљају машину за прегласавање у корист политичких амбиција СДА и прављења унитарне БиХ, против које су два од три конститутивна народа - рекла је Цвијановићева.

На крају уводног излагања Цвијановићева је рекла да је Народна скупштина срце демократског, политичког и институционалног живота Републике Српске и вјерује да ће она, у складу са својим уставним надлежностима, заштитити интерес Републике Српске.