"Одлука Уставног суда БиХ захтијева јединствен одговор"
- Чињеница да се овом олуком Републици Српској одузима есенцијално право на имовину и територију, чини неозбиљним и неодговорним свакога оног ко је спреман да попусти кријући се иза флоскула о насушној потреби за миром. Колико знам логику, мир је извјеснији тамо гдје се стране међусобно раздруже него тамо гдје их на силу неко тјера да живе заједно - рекао је Вукотић за Срну.
Он је навео да му се чини да јединство изражено на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, јесте јединство политичке калкулације и борбе за гласове, а не неопходно јединство у борби за Републику Српску.
- Већ на самој сједници неки потписници су већ у својим дискусијама почели скоро да се извињавају неким центрима моћи, због тога што су потписали. То не би смјело да се догађа. Да занемаримо појединце у политици којима је важно да што више причају, а да још ни изблиза немају изграђену свијест о држави, ово је вријеме у којем се одлучује: хоћемо ли бити своји на своме или се истаћи бијеле заставе, клекнути и предати се на милост и немилост - поручио је Вукотић.
Он је оцијенио да је предаја најлакша.
- Поштујем и ја постулат да је боље сто година разговарати него минут ратовати, али је проблем што је о одлукама Уставног суда забрањено полемисати. И треба да буде забрањено, али од оног тренутка када га буде бирао искључиво народ који је вијековима живио и који ће и даље живјети на овом простору - оцијенио је Вукотић.
Посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили су информацију у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ и осам закључака којима се обавезују представници Српске у инстутицијама БиХ да у Парламентарној скупштини БиХ предложе усвајање закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих судија у Уставном суду БиХ.
Уставни суд БиХ утврдио је да је Уставу БиХ супротан члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Српске којим је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске. Уставни суд сматра да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.