Тешки преговори око буџета ЕУ
Предсједник Европског савјета Шарл Мишел наглашава да су у питању традиционално "најтежи преговори" са којима се суочава Унија.
- Свако даље одлагање договора о Вишегодишњем финансијком оквиру створило би практичне и политичке проблеме и угрозило наставак постојећих програма и политика као и покретање нових - поручио је Мишел у позивном писму лидерима ЕУ.
Да би ЕУ добила нови буџет за наредних седам година, институције ЕУ и земље чланице морају да постигну консензус о висини издвајања из националних у јединствени европски буџет, као и распјодели тог новца по приоритетним областима.
Овогодишњу дебату о новом буџету додатно компликује чињеница да је Велика Британија својим изласком из Уније "повукла" око 75 мијарди евра својих доприноса заједничкој европској каси.
Европска комисија прва је још 2018. године изашла са приједлогом да удио земаља чланица у седмогодишњем буџету ЕУ за период од 2021 до 2027. године буде 1,11 одсто националног БДП.
Земље чланице, на првом мјесту оне које највише одвајају за заједнички буџет као што су Њемачка, Данска, Холандија и Шведска, залажу се за националне доприносе не веће од један одсто БДП.
Мишел је, након косултација са земљама чланицама, прошле недјеље представио "компромисни приједлог" који износи 1,074 одсто БДП.
Приједлог новог ЕУ буџета подразумијева и могућност "преливања" новца из једног фонда у други "по потреби", као и могућност суспензије фондова за оне земље које крше европске принципе владавине права.
У међувремену, приједлог предсједника Европске комисије наишао је на критике Европског парламента који наглашава да амбициозни планови Комисије и Савјета о заштити климе, дигитализацији и геополитичкој улози ЕУ захтијевају и адекватну буџетску подршку.
Истовремено, земље Источне и Центране Европе, као највећи корисници кохезионог фонда, очекују да не дође до смањења новца намијењеног за регионални развој.
Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лејен пред ванредни самит у Бриселу позвала је на налажење равнотеже између "старих и нових" приоритета.
- Има много земаља које с правом бране кохезиону политику. Има много земаља које бране пољопривредну политику. Али очекујем сличну одлучност и у залагању за нове приоритете - каже фон дер Лејенова, додајући да неће прихватити буџет који не предвиђа бар четвртину средстава за спречавање климатских промјена.
Узевши у обзир све ове захтјеве, у Бриселу не очекују да би до договора око новог буџета могло да дође тако брзо. Оцјењује се да би ванредни састанак ЕУ лидера могао да се продужи и на 21. фебруар, без гаранције да ће и тада доћи до консензуса.
Тек наког међусобног договора земаља чланица требало би да услиједе преговори са Европским парламентом. ЕУ извори оцејњују да је "реалније" очекивати усвајање седмогодишњег ЕУ буџета током предсједавња Њемачке у другој половини године.