latinica  ћирилица
23/02/2020 |  16:49 ⇒ 24/02/2020 | 08:44 | Аутор: СРНА

Са ХДЗ-ом се одавно разговара о одласку страних судија

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Милорад Додик изјавио је да са Хрватском демократском заједницом и Драганом Човићем одавно разговара о новом приједлогу закона о Уставном суду БиХ без страних судија, чије присуство сада када БиХ треба да аплицира за чланству у ЕУ, није разумно.
Милорад Додик - Фото: РТРС
Милорад ДодикФото: РТРС

- Договорили смо се и раније да стране судије не могу бити дио Уставног суда јер се тиме урушава суверенитет БиХ, јер је немогуће да странац сједи у Уставном суду. Тога нема нигдје на свијету - рекао је Додик за Телевизију Н1.

Додик је подсјетио да је чак и Европска комисија у мишљењу од БиХ посебно апострофирала то питање и назначила да се мора ријешити питање страних судија.

На питање како ће овај закон проћи у парламенту без подршке Бошњака, Додик је рекао да се не може чекати да само зато што "неће Бошњаци" нелегитимни Уставни суд пресуди да постоје само они, да се овдје пише босанским језиком, да се укида Дејтонски споразум, назив Републике Српске...

Додик је истакао да инсистира и на доношењу новог изборног закона, јер би то било фер и коректно према Хрватима у БиХ.

- Највећи политички безобразлук Бошњака је да изаберу Хрвата као хрватског представника. Ако хоћете имати стабилну земљу, морате уважити субјективитете. Не можете очекивати од Драгана Човића да аплаудира томе - рекао је Додик.

Он је нагласио и да нико нема план отцјепљења, већ да је то могућност коју не треба искључити.

- Нико нема план отцјепљења, овдје тога нема. Нама се импутира што ми не искључујемо могућност да се то једног дана догоди, не зато што ми хоћемо, већ зато што Босна не може. Ја пропагирам да се овдје учини нешто одрживо и да нема конфликта - рекао је Додик.

Додик је објаснио како Република Српска хоће Дејтонски устав и да прихвата ту БиХ, а не ову сада.

- Увјерен сам да ће се показати да БиХ не може егзистирати. То није моја мржња или хир, то је моја процјена да не може - поновио је Додик, те додао да ни уз најобилније интервенције међународне заједнице од БиХ није направљена функционална земља.

Српски представници на нивоу БиХ, напоменуо је, не намјеравају ништа блокирати, него имати свој став.

- Плаћен сам да долазим на посао. Сви људи ће сједити на својим пословима, долазити на сједнице скупштине, парламентарне сједнице и сједнице Савјета министара. Ми ћемо само имати свој став, хоћемо ли гласати за или против то је увијек наша ствар, али не блокирамо - објаснио је је Додик.

Према његовим ријечима, накарадна је конструкција пропагатора који говори о блокади, то није тачно, јер он долази на сједнице Предсједништва БиХ, а блокада би била да не долази.

Додик је указао да политичко Сарајево низом злоупотреба покушава изазвати проблеме са Србијом о стварима које не постоје, а са Хрватском у вези са градњом Пељешког моста, гдје је лично интервенисао и није то дозволио.

Он је истакао да су муслимани "заузели" Сарајево у којем је прије рата било више од 150.000 Срба и више од 100.000 Хрвата који су генерацијама учествовали у градњи инфраструктуре тог града, па су га морали напустити и препустити муслиманима.

О одласку хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића у Брисел, Додик је напоменуо да Комшић нема легитимитет, да је Хрватима "подваљен" и да не штити њихове националне интересе.

То, додао је, показује и да је у његовом кабинету од 15 људи доминантан број Бошњака, да му је забрањено појављивање у свим општинама у којима Хрвати имају већину.

- Комшић је сакрио позив у Брисел од осталих чланова Предсједништва и отишао сам. Он је сакрио и захтјев предсједника Европског суда за именовање судија Уставног суда, гдје се мора консултовати Предсједништво да би се извршило именовање. Он је учинио нешто накарадно, обавијестио је предсједника тог суда да ће он објавити консултације - рекао је Додик.

На Самиту у Загребу који на прољеће иницира премијер Хрватске Андреј Пленковић, Додик очекује да ће се рефлектовати проблеми присутни у Европи, наћи неко прелазно рјешење за политику Француске која је зауставила статус Албаније и Сјеверне Македоније, што ће се славити као велик и озбиљан успјех, иако ће остати велики проблеми унутар Европе.