X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
25/02/2020 |  16:51 | Извор: СРНА

Рамић свједочио о ситуацији на Бјелимићима 1995. године

Свједок Тужилаштва БиХ Есад Рамић данас је у Суду БиХ, на суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, испричао да је у то вријеме његов задатак на Бјелимићима у општини Коњиц био да, уз логистику коју је добио, спријечи заузимање бјелимичког платоа.
Суђење Дрековићу - Фото: РТРС
Суђење ДрековићуФото: РТРС

Рамић, који је бивши командант истуреног командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на подручју Бјелимића, рекао је да је на то подручје послат да уведе ред и организује јединице да по одобреном плану команде корпуса одбране бјелимички плато од напада српске војске.

Он је навео да је на Бјелимићима био од марта до средине маја 1995. године по наређењу Дрековића, који је био командант Четвртог корпуса.

Свједок је навео да је по доласку на то подручје затекао репарирану хаубицу калибра 105 милиметара, хаубицу калибра 122 милиметра за коју нису имали оригиналну муницију и један минобацач калибра 125 милиметара.

Рамић је потврдио да су због лимитираног артиљеријског наоружања, тражили помоћ од Првог корпуса, који је имао много бољу артиљерију.

- Док сам био на Бјелимићима дејствовали смо артиљеријом по циљевима одакле смо гађани. Дозволу за то тражио сам од команданта корпуса, након што би од мене то захтијевали команданти јединица - испричао је Рамић.

Он је навео да је одобрења добијао из команде корпуса у Јабланици депешом, да се свако дејствовање уносило у артиљеријски дневник, а извјештај слао команди корпуса.

- Циљеви су били нумерисани, а број расположивих граната ограничен тако да се није могло, нити смјело самоиницијативно дејствовати - објаснио је Рамић.

Током унакрсног испитивања Дрековићеве одбране, свједок је потврдио да је видио планске документе артиљерије у којем су садржани циљеви, њихова нумерација, координације, те опис јединица и оруђа која се користе.

- У овим документима били су назначени искључиво војни циљеви, никада цивилни. Радило се строго по одобреном плану. Дрековић никада није наредио гађање по цивилним циљевима и то, док сам ја био на Бјелимићима, никада нисмо радили - тврди Рамић.

Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Суђење ће бити настављено 10. марта.