Лукић: Доношење Устава - најважнији догађај за Србе у 20. вијеку
- Српском народу тада није остало ништа друго него да се самоорганизује и заштити своја права на идентитет, властито постојање и политичко одлучивање да своју судбину не препусти у руке муслиманима и Хрватима - рекао је Лукић поводом 28 година од доношења првог Устава Републике Српске.
Према његовим ријечима, други извор овог устава у то вријеме није постојао јер је Устав, са Декларацијом о проглашењу Републике српског народа БиХ, хтио да спријечи то прерано, потпуно неутемељено, дилетантско признавање БиХ за самосталну и независну државу.
- Устав је у највећем дијелу издржао пробу свог времена. Прво је био направљен да спријечи сецесију, потом да служи као Устав једне једнице у БиХ, напосљетку је три године функционисао као Устав самосталне државе, а начела на којима је он заснован доживјеле су своју верификацију - истакао је Лукић.
Устав је, подсјетио је он, имао своју судбину која је нешто модификована потписивањем Општег оквирног споразума о миру за БиХ када је постао устав једне федералне јединице и морао је у неким својим елементима да буде усклађен са њим, као на примјер да буде елеминисана одредба да је Република Српска дио СР Југославије.
- Устав Републике Српске је испунио своју историјску мисију и српски народ је нашао за себе своју сигурну и једину добру кућу, а то је Република Српска јер Срба у Федерације БиХ нема или их има само у микротраговима, Срба у Хрватској такође нема или их има у микротраговима. Срба има само у Републици Српској гдје могу мирно и спокојно да живе - констатовао је Лукић.
Он каже да је, с обзиром на потоњу ситуацију у БиХ, рано говорити о даљем развоју догађаја и промјени Устава Републике Српске, напомињући да заступа тезу да нема никаквих посебних разлога да се мијењају начела на којима је заснован овај устав.
- Шта ће да буде са БиХ, па одатле шта ће да буде са Уставом Републике Српске, за сада је рано говорити јер то не зависи само од Срба, него и од понашања друга два конститутивна народа, али и припадника бројних националних, етничких, вјерских мањина који живе у БиХ - навео је професор Правног факултета у Палама.
Лукић је истакао да је поносан и захвалан историји што му је омогућила да учествује у писању Устава Републике Српске.
- Покојни академик Гашо Мијановић и ја крајњи смо редактори и заправо истински прави писци тог устава. Срећан сам да сам могао на тај начин да учествујем у том великом чину за српски народ на лијевој обали Дрини - нагласио је Лукић.