Парастос Споменку Гостићу, најмлађем борцу Војске Српске
Парастос и полагање вијенаца биће код Споменкове бисте у порти Храма Рођења Пресвете Богородице, након литургије.
Миле Савић, аутор документарног филма "Споменко на вјечној стражи", рекао је Срни да Споменко није локална прича, већ симбол храбрости младог човјека који се бори за свој кућни праг.
- Споменко је свијетао примјер хуманости и несебичности који се жртвовао за друге - изјавио је Савић и поручио да у овим тешким временима захваћеним пандемијом вируса корона не би требало да буде себични, као што није био ни Споменко.
Након документарног филма "Споменко на вјечној стражи", који је приказан више од 50 пута у разним градовима и на фестивалима документарног филма, Савић је прошле године објавио документарно-биографску књигу "Споменко и Озрен".
Он појашњава да је књига настала од Споменкових ријечи које је, између осталог, рекао 1992. године - "Мени је добро, спавам с војском, храним се са војском. Немам оца, немам мајке, и бака ми је погинула ту код куће, ал` на Озрену има доста дјеце која не иду у школу, немају шта обући, јести и пити. Апелујем на своје вршњаке и све добре људе да помогну у виду одјеће, обуће и лијекова".
Савић истиче да би сви требало да се водимо овим Споменковим ријечима и помогнемо угроженима око себе.
Он наглашава да је Споменко свијетао примјер хуманости и несебичности који се жртвовао за друге и да је обавеза друштва да се одужи маленом дјечаку, а великом човјеку.
Савић је навео да је средстава од продатих књига, те помоћи свештеника Јована Маријана из Канаде и парохијана цркве у којој свештенује, купљен камен за израду кип-споменика Споменка Гостића.
- Камен је висине око два метра и налази се тренутно код скулптура Жељка Алексића који почиње са израдом - рекао је Савић и захвалио што су се у акцију придружили и Озренци из Швајцарске, те други појединци који желе да допринесу овом историјском пројекту.
Он очекује да ће до краја године бити откривен Споменков кип-споменик у кругу манастира Озрен у Петрову, за шта је добијен и благослов Његовог преосвештенства владике зворничко-тузланског Фотија.
Споменко Гостић /рођен 1978. године/ као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.
Сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака. То мјесто, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ.
Након што је у рату остао сам, Споменко се придружио војсци, гдје је прво био курир, а касније је развозио храну војницима.
Неколико мјесеци прије погибије наишао је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен.
Касније је отишао код артиљераца, гдје је и окончао свој млади живот.
Послије више од двије деценије од погибије млади херој са Озрена добио је спомен-бисту у Добоју, која је 20. марта 2014. године постављена у порти Храма Рођења Пресвете Богородице.
Чланови Удружења дјеце погинулих бораца "Насљеђе" Републике Српске обновили су 2017. године споменик на мјесном гробљу Горњи Улишњак, а добојски умјетник Дени Божић осликао је мурал са ликом Споменка Гостића у Улици војводе Степе у Добоју.