Научници тврде да вирус корона није вјештачки изазван
На основу посматрања шиљака новог вируса корона и начина како их вирус користи да се закачи за спољне зидове ћелија домаћина и потом у њих продре, указује се да је вирус толико ефикасан у везивању с људским ћелијама да су истраживачи рекли како су протеини шиљака код вируса корона резултат природне селекције, а не генетског инжењеринга.
- САРС-КоВ-2 је уско повезан с вирусом који изазива тешки акутни респираторни синдром, а који је одјекнуо широм свијета прије готово 20 година. Научници су проучавали како се САРС-КоВ разликује од САРС-КоВ-2. Ту долазимо до податка да у компјутерским симулацијама мутације у САРС-КоВ-2 не дјелују баш добро при помоћи вирусу да се веже за људске ћелије. Да су научници намјерно направили овај вирус, не би одабрали мутације за које рачунарски модели сугеришу да неће радити - наводи часопис.
Такође, наводи се да се молекуларна структура овог вируса разликује од познатих корона вируса што је још један доказ да нови корона вирус није створен у лабораторији.
- Један сценарио јесте да смо се заразили директно од животиње, као што је био случај код САРС-а који је на људе прешао са цибетке или МЕРС-а којим су се људи заразили преко камиле. У случају САРС-КоВ-2, истраживачи сугеришу да је животиња преносник била шишмиш који је вирус пренио на другу животињу те потом и на људе. Та друга животиња могао би бити љускавац - рекли су научници.
У другом сценарију, истиче се, сва патогена обиљежја вируса развила су се тек након што је вирус прешао са свог животињског домаћина на људе.
Како се даље наводи, уколико је вирус ушао у људске ћелије у патогеном облику, то повећава вјероватноћу будућих епидемија јер би вирус још увијек могао да циркулише у животињској популацији и поново би могао прећи на људе, спреман да изазове нову епидемију.
Ипак, мање су могућности за такве будуће епидемије ако вирус прво мора ући у људску популацију, а затим еволуирати патогена својства, наводе истраживачи.