ГОДИШЊИЦА НАТО БОМБАРДОВАЊА

Вијенци су положени на спомен обележје Зашто, подигнуто у знак сјећања на 16 радника РТС-а страдалих у бомбардовању зграде у Абардаревој. Министар одбране Србије Драган Шутановац положиће вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима војске, Министарства унутрашњих послова и грађанима у Врању. У знак сјећања на све настрадале, као и погинуле заставнике прве класе Војске Југославије на брду Стражевица биће служено опјело, а вијенац на спомен-обиљежје положиће министар унутрашњих послова Ивица Дачић и предсједник Скупштине града Александар Антић. Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвијеће на споменик "Зашто" у Ташмајданском парку и одати почаст погинулим радницима Радио-телевизије Србије. Током бомбардовања Србије, 18. априла у свом дому погинула је и трогодишња Милица Ракић. На њен гроб, на Батајничком гробљу, цвијеће ће положити чланица Градског вијећа Јована Механџић. Одлука о почетку напада на тадашњу СР Југославију донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244. Напади НАТО-а на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто прије 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила. Уз употребу најубојитијег оружја, Северноатлантска алијанса је у рату против Србије употријебила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом. У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српски ПВО успио је да обори два авиона НАТО-а - ловац "Ф16" и амерички "невидљиви" авион "Ф-117", и да зароби три непријатељска војника. Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да је учинак НАТО-а 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа. У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици, културе. Према процјенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војнотехнички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа. Послије неколико неуспјешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског предсједника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског предсједника Бориса Јељцина. Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избјеглих Албанаца. У ГРАЧАНИЦИ ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ НАТО АГРЕСИЈЕ Епископ рашко-призренски Теодосије служиће у Грачаници парастос за жртве НАТО агресије 1999. године. Парастос ће у 11.00 часова бити служен испред локалног Дома културе на платоу гдје је почетком прошле године подигнут крст, на локацији на којој би, како је планирано, требало да буде подигнуто спомен-обиљежје. Под мотом "Да се не заборави" преостали Срби из централног Косова послаће поруку да нису заборављени невино страдали, као ни злочини који су почињени током НАТО агресије, најављено је из градске Скупштине Приштине измјештене у Грачаници.