latinica  ћирилица
01/04/2020 |  22:03 | Аутор: srpskainfo.com

Овај вирус је сличан грипу, али је смртност већа

Већим дијелом је од вируса корона заражено радно активно становништво, половина обољелих је у Београду, око 10 одсто су здравствени радници. Овај вирус не познаје ниједну границу, ни пол, ни узраст, ни занимање, ни позицију у друштву, то је оно што од почетка причамо – рекла је током гостовања на РТС, Дарија Кисић Тепавчевић, замјеница директора Института Батут.

Како је додала, "основна и једина мјера превенције је да се дистанцирамо како би се спријечило преношење инфекције".

– У већини земаља, као што је и Србија, доносе се те мјере. Сви имају исти циљ, да се дистанцирају како би се спријечило преношење. Зато изнова и изнова понављамо да не може ни закон, ни држава, ни влада да донесе мјеру, ако свако од нас не схвати колико је свако важна карика у ланцу – подвукла је Кисић Тепавчевић.

Много се прича о масовном тестирању.

– Када се масовније раде тестирања онда се брже открију и они који имају благе симптоме, али и асимптоматски пацијенти. Ми практично овај вирус познајемо свега три мјесеца. Он је сличан са грипом, али када је у питању смртност, она је већа. Код грипа је 1,3, а овдје је извјесно да није испод два одсто – рекла је Кисић Тепавчевић.

Раније су углавном тестирани они који у били у свјетским и европским жариштима, а сада - Или особе које имају клиничку слику и лабораторијске параметре који указују на присуство вируса, или они који су били у контакту са зараженима. Све је више кандидата који долазе у обзир за тестирање. Популација здравствених радника нам је јако битна, такође. Ту нам је важно да се на одговарајући начин обезбиједи да се избјегне уношење инфекције у болнице.

На њено излагање надовезао се имунолог из Тиршове, Срђа Јанковић:

– Мјере можда јесу и мучне и тегобне, али доносимо их да бисмо спасили животе. У Њемачкој, сем у неким регионима, не постоји законска обавеза, али се придржавају апела љекара. Није ријеч о томе да критикујем, већ да морамо да успијемо, а успјећемо ако контакте сведемо на минимум. Битно је да успијемо. Од тога како ћемо спровести мјере зависи колико ће људских живота бити сачувано. То је оно што је важно – нагласио је Јанковић.

Заражени могу да покажу различите симптоме болести.

– Може болест да почне лакшим симптомима, али када крене низбрдо онда креће веома брзо. Могу и млади да оболе. Тешко стање је када се плућа испуне течношћу, када запаљенска реакција разори плућно ткиво, и зато пацијенти буду на респиратору. Шанса за преживљавње је 50 одсто. Вируси се стално мијењају када прелазе са особе на особу, то су те мутације. Тако да ти подтипови који су већ изоловани не мијењају могућност детекције вируса, то је јако важно – рекао је Јанковић и напомено да Србија није у истој ситуацији као Италија, али да је важно да се схвати колико је све ово озбиљно.

Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике "Лаза Лазаревић", тврди "да изолованост неће бити гора од короне".

– Социјално дистанцирање ће нас спасити од посљедица присуства вируса у нашем тијелу, не само од вируса. Сви смо једнако одговорни, свако у свом сегменту. Важно је да грађани знају да мјере Владе излазе из мишљења стручњака, епидемиолога и инфектолога. Нас питају како да изолацију лакше превазиђу? Нисам увјерена да је то тако тешко за наше грађане, вјерујем да они имају снаге за то. Сјетимо се НАТО агресије, мислим да ће тако бити и у овој ситуацији. Важно је здравствено просвећивање, да здравствену културу подигнемо на виши ниво, сада да спасемо животе, али и касније – рекла је Сташевић Карличић.