Шкрбић: Неће нас спасити респиратори, већ социјална дистанца
Он је истакао да велике заслуге за поприлично задовољавајуће стање у Републици Српској, у поређењу са другим земљама региона, приписујемо стриктним мјерама превенције.
- Мислим да се доста времена губи на спекулисање о томе ко је крив за појаву вируса корона, и да иза свега стоји нека глобална завјера. Оно што је чињеница јесте да су са овом пошасти суочене све земље, укључујући и најразвијеније земље западне хемисфере, почев од развијених европских земаља, далеког истока, па све до САД-а. Узроке тако брзом ширењу вируса и неспремности здравствених система да одговоре на епидемију можемо тражити у логичним разлозима као што су типови здравственог система, постојање примарне здравствене заштите и јавно здравство - рекао је Шкрбић.
Истиче да су западна медицина и здравствени стратези тих земаља, укључујући прије свих САД и Европу, као лидере у развоју нових технологија и нових принципа лијечења, сматрали да више неће бити суочени са епидемијама и заразним болестима, те да је Шпанска грипа од прије једног вијека био последњи такав облик пандемије.
- Запад је сву концепцију медицине базирао на болничком сектору, с нагласком на приватни сектор и приватна осигурања, на рјешавању сложених операција, сложенеих обољења засноваих на савременим трендовима и технологијама као што су микрохирургија, трансплантација, генска терапија, лијечење карцинома, дијабетеса и слично. Све ови технолошки напретци су важни и битни, међутим управо те земље су сада на удару јер нису очекивале да један мали вирус може да сруши здравствене системе и да заустави живот.
Шркбић наводи да сада постаје јасно да су мјере превенције, личне заштите, социјалног дистанцирања и препоруке епидемиолога важније од технологије и богатства.
- На западу се чак постављало питање да ли је епидемиологија као наука, посебно епидемиологија заразних болести, уопште потребна. За разлику од тих земаља, наше земље са простора бивше Југославије, као и друге земље тзв.Источног или социјалистичког блока су доста пажње посвећивале примарној здравственој заштити и јавном здравству. Данас се показало да су се те земље, које су имале добро организовану примарну здравствену заштиту, далеко боље суочавале са епидемијом и далеко боље данас савладавају тешкоће и изазове са Цорона вирусом - рекао је Шкрбић.
Он додаје да су различити здравствени системи у свијету сходно нивоу технолошког развоја, на различите начине одреаговали на појаву новог вируса, а да се брза реакција институција из Републике Српске показала, бар за сада као изузетно добар механизам одбране.
- Пандемија вируса корона је проглашена 11. марта, а ми у Републици Српској смо већ 10. марта били упалили црвени аларм. Почетком марта, тачније 4. марта, смо имали првообољелог, дан након тога смо имали два нова случаја, и већ када је било јасно да Италија улази у суморне и црне прогнозе ми смо брзо одреаговали. Дјелом се сматрам и одговорним јер сам заједно са пар колега епидемиолога и инфектолога алармирао здравствене власти и одговорне људе у Влади, да би већ 10. марта Влада издала упозорење и донијела одлуку да се затварају школе и сва јавна окупљања, отказују све конференције, сусрети, такмичења - рекао је Шкрбић.
Подсјећа да су од тада кренуле драстичне мјере у цијелој Републици Српској, поготово у Бањалуци у којој је од почетка био највећи број заражених.
- У овом тренутку смо захваљујући тим мјерама, на прилично добрим бројкама, а оно што је посебно важно да држимо линеарни тренд, а то значи да нема геометриске прогресије, већ идемо постепено. То значи да су ове мјере успјеле да задрже да се број заражених на дневној основи креће од 10 до 20 од укупног броај тестираних, а што је са становишта контроле процеса изузетно добро - додаје Шкрбић.
Коментаришући спремност здравственог система Републике Српске за један овакав изазов, Шкрбић истиче да је слично искуство народ на овом подручју преживио током ратних година, а да су значајне количине заштитне опреме и респиратора набављане током претходне епидемије Х1Н1 грипа из 2009. године која је такође пријетила да захвати цијели свијет.
- Ни један здравствени систем није, нити може бити спреман на један овакав изазов. И поред чињенице да су све западне земље, укључујући и све нас у Европи, гледајући шта се дешава са епидемијом и мјерама које предузима Кина, имале два мјесеца времена да се адекватно припреме за епидемију, нико то није схватао озбиљно и нико се није припремио. Но, ипак се десило, и то за неке земље као што су Италија, Шпанија, а сад и САД, у најгорем облику гдје гледамо да епидемија свакодневно односи на стотине живота. Богатство и савремено опремљене болнице им нису помогле - нагласио је Шкрбић.
Додаје да је број критично обољелих био толико велики да болнице нису могле све да збрину на адекватан начин.
- Оно што је за нас у овом тренутку донекле олакшавајућа околност је чињеница да смо ми 90-их прошли кроз рат и да смо кроз ратну медицину схватили шта значи немати у ратним условима. Ово што нам се сада дешава је слично ратним условима и за нас представља нешто што смо већ видјели и доживјели и није толико велики шок као за неке друге земље које нису имале такве врсте искуства. И поред тога нико није био у прилици да се адекватно припреми за долазак једног оваквог потпуно новог изазова, као што је епидемија свјетских размјера - истакао је Шкрбић.
Он је подсјетио да је Српска 2009. године имала једну сличну ситуацију са Х1Н1, када је набавиа заштитну опреми и одјела и друга заштитна средства која су сада добродошла.
- Ми смо још тад располагали са значајним бројем респиратора за којима је сада помама. Људи се накако осјећају сигурније када имамо респираторе, међутим, неће нас респиратори спасити, јер кад дођемо у ситуацију да нам треба респиратор, значи да је болест у одмаклој и веома критичној фази и да нам још једино преостаје нада у респираторе као вјештачка плућа која дишу за нас, а тад је већ касно јер само мали проценат људи оздрави на респираторима. Напротив, спасиће нас нешто једноставно и далеко јефтиније; спасиће нас социјална дистанца, одговорност, ношење маски, прање руку, избјегавање дружења и контаката, јер само тако можемо спријечити брзи пренос вируса с једне на другу особу - додаје он.
Као стручњак из области фармакологије, Шкрбић је истакао да вакцину за болест ЦОВИД-19 можемо очекивати крајем ове и почетком наредне године. Научници цијелог свијета, свих држава су се удружили у размјени информација и искустава како би изнашли најоптималније лијекове и принципе.