Смањење стопе обавезне резерве је законска могућност

Џуел је изјавио данас у Сарајеву да је то Централна банка радила и раније, напримјер у вријеме глобалне финансијске кризе из 2008-2009. године, саопштено је из ММФ-а.

- Смањење стопе обавезне резерве би значило да би дио новца који комерцијалне банке тренутно треба да држе у Централној банци постао вишак изнад резерви и био би на располагању банкама да се користе за кредитирање - рекао је Џуел.

Он је додао да банке већ имају велики износ вишка резерви, тако да их повећање не би нужно навело да више кредитирају.

Џуел је оцијенио позиве да Централна банка БиХ користи вишак изнад обавезне резерве у борби против кризе изазване вирусом корона као "непромишљене", истакавши да је вишак изнад обавезне резерве које банке држе у Централној банци крајем марта износио око 2,45 милијарди КМ и да тај новац не припада Централној банци, већ комерцијалним банкама.

- Ове банке су одабрале да свој новац држе у Централној банци, међутим слободне су да га користе у друге сврхе, укључујући у сврху позајмљивања привреди. Централна банка не може диктирати како ће комерцијалне банке користити свој вишак изнад обавезне резерве - истакао је резидентни представник ММФ-а.

Он је подсјетио на своје раније изјаве у којима је истицао да би било који покушај да се средства Централне банке, односно њене девизне резерве користе у фискалне сврхе, нарушио валутни одбор.

- Тренутно, Централна банка може размијенити сваку конвертибилну марку у евро, уколико постоји потражња за тим, јер је свака издата КМ у потпуности покривена средствима у еврима. То чини валутни одбор сигурним - истакао је Џуел.

Ако би дошло до урушавања валутног одбора, нагласио је он, конвертибилна марка би изгубила вриједност у односу на евро, дужници са дуговањима у еврима или дуговањима која су везана за евро, би се изненада суочили са већим теретом дуга, док би се БиХ, поред здравствене и економске кризе изазване епидемијом, суочила и са финансијском и кризом валуте.