Пејић: Увјерени смо да ће доктор Лазић добити и ову битку
Он је истакао да сви љекари из Источног Сарајева и комплетан народ овог дијела Републике Српске вјерују у Лазића и не заборављају што је за њих урадио током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата.
- Доктор Лазић нам је пуно помогао у рату и надамо се да ће и ову битку да добије. Много је теже зауставити овог невидљивог непријатеља, него онога којег видиш, кога знаш и против кога можеш да се бориш. Жао ми је колеге и надам се да ће као побједник да изађе и из ове битке - рекао је Пејић.
Пејић каже да стање Лазића, који је руководилац Ургентног центра у Нишу, отежава то што има астму, тако да спада у групу ризичних.
- Увјерен сам да ће доктор Лазић побиједити и добити и ову битку са невидљивим непријатељем - каже Пејић.
Он је навео да се телефоном чуо са многим Лазићевим колегама и да им је свима истински жао овог великог хуманисте и великог човјека.
Пејић је констатовао да је и ово доказ да је професија љекара сама по себи ризична и да су сви који је изаберу изложени многим ризицима.
- Ризика смо били свјесни и када смо улазили у ову професију, али надам се да ће доктор Лазић савладати и оздравити - истакао је Пејић и додао да цио народ овог краја не заборавља шта је Лазић за њега урадио током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата и стоји уз овог хуманисту.
Писмо подршке доктору Миодрагу Лазићу из Ниша који је оболио од вируса корона упутили су и чланови Удружења Осмог одреда - Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске.
И предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да је Српска спремна да помогне ратном хирургу Миодрагу Лазићу, који је инфициран вирусом корона, те се нада да ће доктор, који је у протеклом рату у Српској у ратној болници "Жица" у Блажују спасио хиљаде живота, брзо оздравити.
Доктор Лазић /65/ је специјализовао хирургију на ВМА у Београду у тридесетој години и постао један од најмлађих хирурга. Радио је у Војној болници у Нишу, а онда прешао на Хируршку клинику Клиничког центра. Данас ради као руководилац Ургентног центра у Нишу.
На позив народа Српске Крајине у јулу 1991. године отишао је као хирург добровољац и годину дана ради у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. Са борцима је учествовао у продору коридора.
Као добровољац, у септембру 1992. године, дошао је у болницу Коран у Пале. Послије мјесец дана, као шеф хируршке екипе, дошао је на Илиџу и радио у ратној болници "Жица" у Блажују.
Као једини хирург за стомак и грудни кош радио је скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске - пет општина са више од 100.000 становника. Са неколико хирурга, љекара опште праксе и средњег медицинског особља примјер је херојства "људи у бијелом". Сјећања из рата записао је у књизи "Дневник ратног хирурга", коју је објавила Новинска агенција Републике Српске - СРНА.
Осим "Дневника", Лазић стиже да напише и 16 стручних радова и учествује на три велика међународна конгреса, на којима његови радови изазивају велику пажњу стручњака. Године 1994. добио је звање примаријуса.
О доктору Лазићу снимљен је документарни филм "Дневник ратног хирурга", аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.
За његов рад у Републици Српској, његова светост патријарх Павле га је одликовао Орденом светог Саве. Носилац је и низа других признања. Фебруара 1996. године одлази из Српског Сарајева у Ниш.
Тада је рекао: "Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије".