Урбана пољопривреда као финансијска подршка грађанима
- Имати башту у граду никада до сада није било популарно, али башта данас више није "резервисана" само за оне који имају неколико хектара земљишта у руралним подручјима, него је потпуно доступна и очигледно веома потребна за становнике градова - рекла је Турунташева Срни.
Она напомиње да појам урбане пољопривреде није ништа ново, али да је на нашем подручју тај сегмент здравог и друштвено корисног ангажмана занемарен иако историја показује да је производња допунске хране, поред хране из руралне пољопривредне пракса, коришћена у ратним временима и кризним периодима када би настали проблеми несташице хране.
Према њеним ријечима, у земљама у развоју људи могу потрошити 60 до 80 одсто својих прихода на храну.
- С обзиром да су трошкови живљења у граду често већи од просјечне плате грађана, поготово ако се у обзир узму чињенице да у породици најчешће не раде сви чланови, неоспорно је говорити о значају прихода бављења урбаном пољопривредом за побољшање стандарда живота становништва, посебно оних грађана који немају породице и земљу на селу, па немају тај извор прихода - наводи Турунташева.
Она додаје да постоји више могућности бављења урбаном пољопривредом, од класичних дворишта и заједничких урбаних башта на јавним и приватним површинама до балконских башта, кровних башта, вертикалних башта и шумских башта.
Према њеним ријечима, у посљедњих неколико година као посебно практичне издвајају се балконске баште, при којим балкони врло лако могу бити "напуњени" биљкама.
- Мини парадајз, шаргарепа или хрскаве ротквице у саксијама - све су то докази да са мало креативности можемо на балконима узгајати храну за своје потребе. Осим што ћете увијек при руци имати нешто ваше и свјеже, биљке на балкону допринијеће угоднијој микроклими у стану. Баштованство на балкону мање је захтјевно од оног правог – мања површина захтијеваће мање заливања и окопавања, а опет ће вас забавити толико да буде антистрес или хоби активност - порука је овог мастер инжењера заштите животне средине из Источног Сарајева.
Она наглашава да се на балкону може узгајати практично све – од махуна и граха до цвекле, мркве, зелене салате, а најпопураније је узгајање зачинског биља, чајева, јагода и ниског поврћа са кратким коријеном, те воће.
- За успјешно гајење већине поврћа и бобица треба садити на сунцу најмање шест сати дневно. На балконима, који су на мрачним странама ће напредовати поврће као што су зелена салата, блитва, лук, першун. Због тога је важно да се, прије него што планирамо направити балконски врт, распитамо о карактеристикама и потребама сваке биљке - навела је Турунташева.