latinica  ћирилица
10/04/2020 |  21:41 | Аутор: РТРС

Јавни апел за враћање у притвор оптужених сексуалних преступника из Лопара

Активисткиње организација за права жена и дјеце, бранитељи и бранитељице људских права из 16 организација из различитих градова Републике Српске упутили су јавни апел представницима правосудних институција укљученим у судски процес за кривично дјело сексуалног насиља над дјевојчицом из Лопара, да још једном пажљиво размотре своју одлуку да се оптужени преступници у наставку главног претреса бране са слободе.
Окружни суд, Бијељина (Фото:bijeljina.org) -
Окружни суд, Бијељина (Фото:bijeljina.org)

Окружни суд у Бијељини је 1. априла 2020. године, поступајући по одлуци Врховног суда Републике Српске донио рјешење да се након вишемјесечног притвора оптужени Н.К. и С.В. пусте на слободу.

Апел преносимо у цијелости: 

Н.К. и С.В. су након вишемјесечне, тешке истраге оптужени да су починили кривично дјело обљубе дјетета млађег од 15 година у стицају са кривичним дјелом упознавање дјеце са порнографијом.

Дјевојчица, жртва овог дјела због стања у којем се налазила измјештена је из породице и смјештена у једну од сигурних кућа у Републици Српској, како би се опоравила. У вријеме подизања оптужнице, у септембру 2019. године, случај је због своје деликатности остао ван пажње јавности, тако да су неке битне чињенице о дјелу мало познате.

У вријеме извршења дјела дјевојчица је имала 13 година и седам мјесеци, а оптужени В.С. 44 и Н. К. 57 година живота. Дијете је живјело у драматично тешким материјалним и породичним приликама који су је чинили потпуно немоћном и незаштићеном, што су оптужени знали.

Након сексуалног чина дјевојчици су запријетили да не смије никоме ништа причати о тим односима јер ће у противном свима причати "шта је урадила" и да ће је оставити у шуми у коју је један од оптужених одвео.

Поред наведеног у истом периоду осумњичени су оштећеној са својих мобилних телефона на њен мобилни телефон слали фотографије порнографске садржине и видео клипове непознатих људи у којима се виде њихови полни органи као и фотографије свог полног органа.

Ријеч је о тешкој врсти сексуалног насиља које погађа жене и дјевојчице и због којег је, да би било заустављено, усвојено низ међународних конвенција и докумената. Већина ових конвенција ратификована је и важећа и у Босни и Херцеговини, односно у Републици Српској.

- Подсјећамо да је у току кампања обезбјеђења примјене Конвенције Савјета Европе о сузбијању и спречавању насиља према женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) која од држава захтијева да с дужном пажњом истраже и процесуирају сва дјела насиља према женама обухваћена Конвенцијом, спријече понављање насиља, казне починиоце и рехабилитују жртву. Ова као и друге Конвенције препознаје поред индивидуалног чина насиља, системско, односно институционално насиље које, након што се насиље десило, врше представници институција поступајући према жртвама са стереотипима и предрасудама. Да ли смо у праву ако се упитамо може ли се пуштање из притвора сексуалних преступника из Лопара сматрати управо чином институционалног насиља - питају се у Фондацији Лара.

Оптужени су пуштени да се бране са слободе јер је Суд сматрао да дјело које су починили није пореметило јавни ред и мир у Лопарама и широј заједници. У десет дана грађани су демантовали наводе Суда, а Центар за социјални рад у Лопарама доставио је Фондацији "Лара" допис о својој забринутости. Узнемирени су грађани, уплашени свједоци, а за очекивати је и да је дјевојчица, жртва овог злочина, поново изложена страху за властиту будућност.

- Ми, потписнице овог саопштења, подржавамо жалбу Окружног тужилаштва у Бијељини које заступа оптужницу, и које тражи враћање оптужених у притвор, и сматрамо је потпуно оправданом. Такође, тражимо од правосуђа да у овом, као и у свим другим случајевима насиља према женама и дјевојчицама, поступа са дужном пажњом на шта га, као дио државне власти, обавезује Истанбулска конвенција, а дјело сексуалног злостављања незаштићене дјевојчице из Лопара свакако је оно које ту дужну пажњу захтијева, стоји у саопштењу.

Саопштење је достављено испред огранизација: Фондација "Лара" Бијељина, Фондација "Женски центар" Требиње, Фондација "Удружене жене" Бањалука, Удружење жена "Мост" Вишеград, Удружење жена "Маја" Кравица, Удружење жена "Дервента" Дервента, Удружење жена "Природа" Братунац, Удружење жена са ивалидитетом "Импулс" Бијељина, Удружење жена "Викторија" Пале, Удружење "Жена и породица" Градишка, Удружење жена "Јадар" Коњевић Поље, "Форум жена" Братунац, Хелсиншки парламент грађана Бањалука, Удружење грађана "Будућност" Модрича, УРЕМ "Сигуран корак" Бијељина и Хуманитарно удружење жена “Арта" Бијељина.